Doručak je ulaganje u zdravlje za ostatak dana. Uravnotežen obrok ujutru obezbeđuje organizmu važne hranljive materije - vlakna, proteine, vitamine i minerale, koji doprinose stabilnom nivou energije i opštem dobrom stanju.

Šta jesti za doručak za zdravo srce?

Portal Eating well pitao je dr Majkla Tvajmana, kardiologa, kakav je idealan jutarnji obrok za održavanje zdravog krvnog pritiska. Njegova preporuka je jasna - doručak bi trebalo da bude bogat proteinima, vlaknima i nitratima iz tamnog, lisnatog povrća. Takva kombinacija pomaže u sprečavanju naglih skokova šećera u krvi i insulinske rezistencije, koji mogu da dovedu do porasta pritiska.

Predlog dr Tvajmana? Kajgana sa špinatom i jajima, uz dodatak malina. Ova kombinacija obezbeđuje dobru količinu proteina, vlakna iz integralnog hljeba i malina, kao i kalijum iz špinata, koji doprinosi zdravlju krvnih sudova.

"Krvni pritisak je rezultat složene interakcije više faktora. Ishrana je ključna, ali važan je i tajming obroka. Najveći obrok u toku dana najbolje je pojesti ujutru, idealno u roku od sat vremena nakon izlaska sunca", ističe dr Tvajman.

Recept za doručak koji čuva srce

Dr Tvajman naglašava da doručak treba da obezbijedi najmanje 30 grama proteina.

"Proteini su osnova za izgradnju mišića, a veća mišićna masa bez masnoće povezana je sa manjim rizikom od hipertenzije", objašnjava on.

Kajgana sa špinatom sadrži oko 18 grama proteina, ali dodavanjem još dva velika jajeta lako se približava preporučenoj količini. A šta je sa holesterolom?

"Holesterol iz hrane, koji se nalazi u jajima, ne podiže nivo holesterola u krvi", umiruje dr Tvajman.

Ipak, savjetuje se praćenje nivoa lipida, naročito ako ishrana sadrži dosta zasićenih masti. Jedno jaje sadrži oko 1,6 grama zasićenih masti, što je relativno malo ako je ostatak ishrane uravnotežen. Oni koji žele dodatni oprez, mogu da koriste samo belanca ili da doručak dopune grčkim jogurtom.

Ključ stabilnog krvnog pritiska

Stabilan nivo glukoze u krvi još je jedan važan faktor. Povišen šećer u krvi oštećuje unutrašnji sloj krvnih sudova i otežava proizvodnju azot-monoksida, koji je zadužen za njihovo pravilno širenje. Doručak bogat vlaknima, naročito u kombinaciji sa proteinima, usporava varenje i sprečava nagle oscilacije šećera.

Podjednako su važni i nitrati, prisutni u tamnom lisnatom povrću i cvekli.

"Oni podstiču stvaranje azot-monoksida, a njegov pad jedan je od prvih znakova razvoja povišenog pritiska. Špinat, rukola, blitva, bosiljak, peršun, rotkvice ili cvekla - izbor je veliki", podsjeća dr Tvajman.