Osim što su pristupačna i jednostavna za pripremu, jaja predstavljaju kvalitetan izvor proteina, vitamina i minerala koji su važni za normalno funkcionisanje organizma.

Nutricionisti ističu da pri procjeni njihovog uticaja na zdravlje nije važna samo količina, već i način pripreme, kao i ostale namirnice koje svakodnevno konzumiramo.

Da li jaja zaista povećavaju holesterol?

Dugo se smatralo da konzumiranje jaja značajno povećava nivo holesterola u krvi, zbog čega su pojedine ranije preporuke ograničavale njihov unos na svega nekoliko komada sedmično.

Danas se zna da je uticaj holesterola iz hrane na nivo holesterola u krvi složeniji nego što se ranije mislilo.

Kod većine zdravih ljudi umjeren unos jaja može biti dio zdrave ishrane, dok zasićene masti i ukupni način ishrane imaju važnu ulogu u zdravlju srca i krvnih sudova.

Ipak, osobe sa povišenim LDL holesterolom, određenim kardiovaskularnim oboljenjima ili drugim zdravstvenim problemima trebalo bi da se o odgovarajućoj količini posavjetuju sa ljekarom ili nutricionistom.

Zašto su jaja korisna za organizam?

Jaja sadrže visokokvalitetne proteine koji doprinose održavanju i obnovi mišićnog tkiva.

Takođe su izvor vitamina B12, vitamina A, fosfora i selena, a sadrže i holin, hranljivu materiju važnu za normalno funkcionisanje nervnog sistema.

Nutricionistkinja Leticija Karera ističe da jaja, zahvaljujući hranljivim materijama, mogu biti koristan dio ishrane koja obezbjeđuje energiju za svakodnevne aktivnosti.

„Jaja mogu pomoći u smanjenju umora te povećati fizičku i mentalnu produktivnost“, navodi Karera.

Nutricionistkinja Pola Martin Klares takođe ukazuje na njihovu hranljivu vrijednost, ističući značaj sastojaka koji učestvuju u normalnom funkcionisanju organizma.

Cijelo jaje ili samo bjelance?

Mnogi ljudi, posebno oni koji vode računa o tjelesnoj težini ili treniraju, često jedu samo bjelanca.

Iako su bjelanca bogata proteinima i sadrže malo masti, odbacivanjem žumanceta gubi se značajan dio hranljivih materija.

Žumance sadrži holin, vitamine rastvorljive u mastima i druge važne sastojke.

Zbog toga cijelo jaje ima potpuniji nutritivni sastav od samog bjelanceta.

Ukoliko ne postoji poseban zdravstveni razlog za ograničavanje žumanaca, njihovo potpuno izbacivanje iz ishrane najčešće nije neophodno.

Važan je i način pripreme

Nutricionisti naglašavaju da nije isto da li se jaja pripremaju kuvanjem ili prženjem uz velike količine masnoće.

Kuvana, poširana ili jaja pripremljena sa malo nezasićenih masti mogu biti dobar izbor za svakodnevni obrok.

S druge strane, česta konzumacija jaja uz slaninu, kobasice i druge prerađene mesne proizvode može povećati unos zasićenih masti i soli.

Zato je za zdravlje korisnije posmatrati cjelokupan obrok, a ne samo broj pojedenih jaja.

Koliko je onda preporučljivo?

Za većinu zdravih odraslih osoba jedno jaje dnevno može se uklopiti u uravnoteženu ishranu.

Međutim, to nije univerzalna granica koja važi za sve, niti pravilo da svaka osoba treba svakodnevno da jede jaja.

Potrebe zavise od zdravstvenog stanja, ukupnog unosa hranljivih materija i načina ishrane.

Najvažnije je da jaja budu dio raznovrsnog jelovnika koji uključuje povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke i druge izvore kvalitetnih proteina.

(Izvor: Glas Srpske)