Godinama je slušao priče da žena koju je nazivao majkom zapravo nije njegova biološka majka. Avtar Singh iz Amritsara nikada nije želio da povjeruje u to. Mislio je da su to samo tračevi komšija i priče koje su se vremenom izmišljale i preuveličavale.
Tek mnogo decenija kasnije saznao je da su glasine bile istinite – i da je dio njegovog djetinjstva bio zasnovan na priči koju mu niko nikada nije ispričao do kraja.
Maćeha ga nije prihvatala
Avtarov otac preselio se u Kanadu, gdje je radio kao nastavnik, dok je Avtar ostao u Indiji. Odrastao je uz baku i deku, a upravo ga je baka od milja zvala Titu. Ono što tada nije znao jeste da će ga potraga za sopstvenim porijeklom, mnogo godina kasnije, odvesti do odgovora koji je čekao čitav život.
Ubrzo poslije devetog rođendana, avionom je poslat u Kanadu, u trodijelnom odijelu, a nije znao ni riječ engleskog. Jezik je brzo naučio i uklopio se u školi. Kod kuće je, međutim, bio gotovo nevidljiv. Kada je imao 14 godina, porodica je otišla na odmor i ostavila ga samog dvije nedjelje.
„Ona nije imala ni trunku topline koju je imala moja baka“, rekao je o ženi za koju je mislio da mu je majka. „Apsolutno me je mrzjela.“
Godinama kasnije, dok su Avtar i njegova supruga Rouzi bili u posjeti porodici, baka je Rouzi šapatom otkrila da je Avtar sin njegovog oca iz prvog braka. Od oca je dobio samo jedno ime: Savinder. Ništa više.
„Nailazio sam na zid ćutanja“, rekao je.
Potraga je postala još važnija kada su Rouzini prenatalni testovi pokazali određene anomalije. Genetičar ih je pitao za porodičnu medicinsku istoriju, ali Avtar nije mogao ništa da kaže.
„Nisam mogao da im kažem ništa o istoriji bolesti porodice moje majke. To me je pogodilo pravo u srce. Tada sam pomislio: moram nešto da uradim.“
Nije mogao da pronađe majku
Godinama je tragao, ali bez uspjeha. Problem je bio i to što je „Savinder“ prilično često ime među pandžapskim Sikhima. Jedino što nije želio da uradi bio je DNK test, jer je karijeru proveo kao ovlašćeni računovođa.
„Oni to mogu da prodaju. I ne samo to ako u mom DNK vide nešto, to utiče i na moju djecu“, rekao je.
Osmog maja bio je sa Rouzi na jugu Francuske. Probudio se rano tokom putovanja na koje su otišli nakon što je završio liječenje od raka.
„Pomislio sam: probao sam Gugl i sve ostalo, zašto ne bih pokušao sa vještačkom inteligencijom?“
U ChatGPT je unio ono što je znao i ono što je mogao da pretpostavi: žena po imenu Savinder, stara između 87 i 97 godina, vjerovatno sa srednjim imenom „Kaur“, kao druge žene Sikhkinje njene generacije, povezana sa Indijom, Afrikom i možda Velikom Britanijom.
ChatGPT mu je izbacio ime Savinder Kaur Nagi, rođene 1936. godine u Kisumuu, u Keniji, i naveo tekst posvećen njoj.
„Znam da AI može da izmisli gluposti“, rekao je Avtar. „Ali ovo je imalo referencu na članak.“
Taj tekst napisala je Niki Damu, dizajnerka nakita iz Londona, kao omaž svojoj majci, koja je preminula u decembru 2024. godine u 88. godini.
Postojala je nada da je pronašao pravu osobu
Savinder je kao djevojčica u Keniji bila ispisana iz škole i udata u blizini Amritsara. Kada je brak propao, otac ju je vratio kući, ali je porodica njenog muža uzela njenog sina. Svojoj djeci nikada nije pričala o njemu. U posljednjim godinama života, dok je imala demenciju, plakala je i ponavljala: „Mera bača“ – moje dijete.
Niki je dvije godine pokušavala da ga pronađe, ali nije imala ime od kojeg bi krenula.
„Niko se neće zvati Titu na LinkedInu, zar ne? Kako da pronađeš nekoga bez imena? Nemoguće je“, rekla je.
Rouzi je pročitala tekst, ali nije odmah bila ubijeđena, jer se u njemu nije pominjao prvi brak. Onda je Avtar skrolovao nazad do fotografije sertifikata iz krojenja koji je Savinder dobila u Darivalu 1962. godine.
„To je dvije ili tri godine nakon što sam se rodio, i to baš u gradu u kojem sam rođen“, rekao je.
Avtar je tog jutra, u 8.36, poslao mejl Niki. Poruka je stigla na dan kada bi njenoj majci bio 90. rođendan.
„Imala sam snažan osjećaj da znam. Ne mogu to da objasnim“, rekla je Niki.
Dva sata nakon što je ukucao upit u ChatGPT, Avtar je razgovarao sa Niki telefonom.
„Mama je bila udata i razvedena u Indiji“, rekla mu je Niki.
„Da li je imala djece?“, pitao je.
„Da. Imala je sina.“
„Titu, jesi li to ti?“, pitala ga je. „Jesi li ti Titu, sin moje majke?“
On i Rouzi su počeli da plaču.
„To sam ja“, rekao je. „Ali nisam čuo da neko tako izgovori moj nadimak još otkako me je baka tako zvala dok sam bio mali.“
Nije im bio potreban DNK test
Razgovarali su dva sata, sve dok mu se telefon nije ugasio. Za nekoliko dana već je bio u Londonu. Nijedno od njih ne želi DNK test kao potvrdu.
„Na ovom svijetu ima nekoliko milijardi ljudi“, rekao je Avtar. „Ako neko može nasumično da me nazove Titu, mislim da mi ne treba nikakva dodatna potvrda.“
O tehnologiji koja mu je pomogla govori bez sentimentalnosti.
„Trenutno je AI i dalje samo glorifikovani pretraživač. To je softver koji prepoznaje obrazac u nizu znakova. Tu nema inteligencije“, rekao je.
Godinama je vjerovao da ga je majka ostavila kako bi nastavila život, i kaže da joj to nikada nije zamjerio.
„Sada sam od Niki i drugih ljudi iz porodice čuo da je moja majka plakala za mnom. To je sve što mi je bilo potrebno da čujem. Tako je dobar osjećaj znati da sam bio voljen.“
(Stil)
Komentari (0)