Rade Petrović, pjevač snažnog glasa i prepoznatljive emocije, u narodu je poznat po pjesmi "Šumadijo, Šumadijo". Ali iza tog imena ne stoji samo umjetnik — već čovjek koji je preživio ono što mnogi ne bi mogli da izdrže. Njegova životna priča svjedoči o snazi, tihoj patnji i upornosti da, uprkos svemu, ostane uspravan.

Rođen u okolini Smederevske Palanke, Rade je u svijet muzike ušao još kao mladić, privučen narodnom pjesmom i emocijom koju je nosila. Njegove pjesme su uvijek bile meke, melanholične, pune čežnje za domom, narodom i prošlim vremenima. Ipak, ono što publika nije znala jeste da Rade nije samo pjevao o bolu — on ga je živio.

Njegov porodični život obilježile su tragedije koje bi i najjačeg slomile. Jedan sin mu je preminuo. Drugi sin, Dragan, teško se razbolio i boluje od šizofrenije. Rade je do kraja ostao posvećen ocu, mužu, i najprije — roditelju. Supruga mu je umrla iznenada, i to — kako sam kaže — "na njegovim rukama". Ostao je sam u kući ispunjenoj tišinom, sa sjećanjima koja bole i pjesmama koje više niko ne traži da otpjeva.

Otkrili su joj ga kada je rodila mlađeg sina Zorana. To je krenulo malo, pa je posle bilo sve lošije i na kraju nikako. Mjesec dana prije nego što je umrla Olga, razboli nam se Zoran. Bio sam kod Radeta, probao neke pjesme, kad me je zvala Olga i rekla da dođem brzo jer Zoranu nije dobro. Sreća, to je bilo blizu, ja odem, a on sedi za stolom, uzima hranu. Sedi, stavlja hranu u usta, pa pljune, imao je taj neki čudan pogled. Nešto prije toga pjevao sam bolesnicima u "Lazi Lazareviću" i odmah uzmem i okrenem ljude tamo u bolnici. Dobio sam jednu sestru koja mi je rekla da ga odmah dovedem, bez obzira na to što je nedelja i maltene nema nikoga. Odvedem ga ja tamo, pitali su me da li uzima drogu, znao sam da ne uzima. Onda su ga uveli samog unutra. Izlazi doktor i kaže da mora da ostane u bolnici. Tamo je bio tri dana i onda su ga prebacili u Padinsku skelu. Ustanovili su mu šizofreniju", rekao je Rade.

"Sedam dana nakon što je Dragan došao iz vojske čekao ga je posao u školi. U to vrijeme nisam ja mnogo ni pjevao, nisam uopšte mogao. Olga ili ja odemo, uvijek odemo i kupimo one sokiće za bebu i nosimo mu to sa hranom. I taj dan sam htio da ustanem i da odem po te sokove, a meni Olga kaže: ‘Lezi, odmaraj se, ja ću sada da se dijaliziram, a neka Dragan ode do posluge.’ Dala mu je pare i on je otišao, kada se vratio, majka mu je bila mrtva. Na rukama mi je umrla. Kada je rekla: ‘Jao Rade, jao’, ja sam je prihvatio i već je bilo gotovo. Kasnije su mi rekli da je ona pomerila braunilu i da joj je sva tečnost iscurila ispod kože. Još tada su rekli da moraju da je operišu i da će biti ‘čvrsto’. Jedva su je probudili posle te operacije. Tada mi je rekla, kada smo izlazli iz bolnice: ‘Svih osam sa kojima sam ležala je umrlo, red je i na mene. Samo mi je teško, ne znam kako ću bez vas’", prisjetio se on.

"Bio je problem reći Zoranu, on se oporavljao, prebacili su ga u stacionar. Doktor nije bio za to da mu se odmah kaže, rekli su mu da sam u Sarajevu na tezgi dok sam organizovao Olgi sahranu. Cijela estrada je bila na sahrani moje Olge, i čim smo je sahranili, šurak i ja se presvučemo i pravac po Zorana."

"Stariji sin Dragan umro je pre tri i po godine. On je bio profesor gitare u muzičkoj školi. Odjedanput, za osam dana je otišao. Aneurizma na mozgu, pukao mu je krvni sud…"

Ipak, nije ostao bez smisla. Svetlost u njegovom životu postala je unuka Olga, ćerka pokojnog sina. O njoj govori sa toplinom koja se retko čuje — kao o daru koji je došao posle svega. "Ona je moj razlog", kaže tiho u intervjuima.

Uprkos godinama, tugi i mukama, Rade Petrović nikada nije prestao da voli muziku. U svetu estrade koji često slavi površnost i glamur, on ostaje simbol nečeg mnogo dubljeg — umetnika čija je pesma bila produžetak duše.

Pjevač je preminuo u 83. godini 2024.