To je čuo neki pokvarenjak i odlučio je da testira mudraca. Otišao je kod njega i čim ga je ugledao počeo je da ga vrijeđa i ponižava. Nakon što mu je ponestalo uvreda, na trenutak je zastao i zapanjen shvatio da je monah i dalje smiren i pribran kao i prije njegovog dolaska.
To ga je iznerviralo, pa je nastavio da psuje još crnje i gore nego ranije, ali uzalud – činilo se da to mudraca uopšte ne dotiče.
Kada je izgubio i poslednji atom snage, odlučio je da priđe monahu i sazna njegovu tajnu.
"Razumijem ja te vaše duhovne stvari i kao, nije vas briga šta drugi ljudi misle i govore, ali, ja sam te ponizio i uvrijedio, treba da naučiš da moraš da se boriš za sebe, rekao mu je čovjek."
"Sinko, mogu li da ti postavim samo dva pitanja?, upitao ga je monah progovorivši prvi put".
"Naravno, reče čovjek"
"Ako ti meni doneseš poklon, a ja ga ne prihvatim, kome taj poklon i dalje pripada?, upita mudrac.
"Pa, ako ne prihvatiš poklon, onda i dalje pripada meni, odgovori pokvarenjak.
"A sada, sine moj, ako ti za mene imaš samo uvredu, a ja je ne prihvatam, kome ona i dalje pripada?, zaključi mudri čovjek, okrete se i ode, a pokvarenjak ostade u čudu.
Nikome ne vraćajte zlo za zlo; nastojte oko dobra ne samo pred Bogom, nego i pred svim ljudima; Ako je moguće, koliko je do vas, imajte mir sa svim ljudima; Ne osvećujte se sami, ljubljeni, nego podajte mjesto gnjevu, jer je pisano: “Moja je osveta, ja ću vratiti”, govori Gospodin. (Poslanica Rimljanima apostola Pavla 12,17-19)
(Stil)
Komentari (0)