STRAŠNA SUDBINA SRPSKOG HEROJA Preživio je 17 uboda i ručnu bombu, a u starosti umirao od gladi sa ženom i dvoje djece
Foto: Pixabay
Ovaj tada dvadesetčetvorogodišnji mladić iz Lučana već je vojevao u oba Balkanska rata stekavši reputaciju hraborg i neustrašivog vojnika i među saborcima i među komandom.
I tako, kada je ostareli kralj Petar pozvao, Budimir se odazvao. Učestvovao je tokom Prvog svetskog rata u više borbi protiv Austrougara i bugarskih vojnika. Prošao je Albansku golgotu, stigao do Krfa, tamo se oporavio, i bio jedan od učesnika proboja Solunskog fronta.
Budimir je bio izviđač. Ulazio je duboko u neprijateljsku teritoriju, šunjao se i snimao Bugare i Austrougare i nekako, uvek uspevao da se neopaženo vrati.
Početkom 1918. javio se u jurišnu četu i tu je prilikom napada na položaje Krvavi Zub – Obla Čuka, Kravice – Zapadni Veternik. Ispostavilo se, poslednji put!
Budimir je bio ranjen sa sedamnaest uboda u borbi prsa u prsa! U toku borbe na njega je bačena ručna bomba zbog koje mu je amputirana desna ruka i u bolnici je izvađeno iz njegovog tela sedamdeset četiri parčeta od bombe.
Za njegov podvig čulo se nadaleko. Za svoje junaštvo odlikovan je najvišim vojnim odlikovanjima, sa dve Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordenom Legije časti, Ordenom Belog orla s mačevima, Obilićevom medaljom za hrabrost i Albanskom spomenicom.
BONUS VIDEO:
1 komentar na vest “STRAŠNA SUDBINA SRPSKOG HEROJA Preživio je 17 uboda i ručnu bombu, a u starosti umirao od gladi sa ženom i dvoje djece”
Ostavite komentar
Možda vas zanima
Razonoda
vremenska prognoza
Sarajevo
Banja luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Zenica
Prijedor
Pale
Na žalost ovako se kraljevina Jugoslavija odnosila prema herojima i invalidima Velikog rata. Puna je Srbija bila prosijaka invalida po veći gradovima Srbije koji su živeli od milostinje naroda, bez ikakvih prihoda ili zaslužene penzije. Tek naikon drugog svetskog rata većina „solunaca“ je dobila nekakave penzije, ali su mnogi i dalje bili zaboravljeni od države. Nakon ovakvih priča sam besan na kraljevinu Jugoslaviju i Kralja Aleksandra koji je, da budem prost pljunuo na sve borce i žrtve tog Velikog rata (1,5 milion žrtava), kada je „abolirao“ zločince sa Austrougarske strane, pa je čak oterao u penziju oficire svoje pobedničke vojske, a na njihova mesta postavio oficire pobeđene vojske zarad stvaranja utopije zvane Jugoslavija, koja je omogućila formiranje do tada nepostojeće Hrvatske kojima je „poklonio“ Dubrovnik i Dalmaciju i Slovenije zaboravivši svoje jedine saveznike sa Balkana, Crnogorce, pri stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenijaca. To je najveća greška koju je načinio Kralj Aleksandar, a Hrvati su mu se tako odužili pošto su ga ubili u Marseju u znak zahvalnosti.