„Ovdje je takvo zemljište da vode nikad nije previše. I kad je kišna godina, zemlja ovdje sve upije. Onda i rodi. Ove godine će biti rakije i biće dobra jer su šljive rodile i slatke su. Rodilo je i grožđe. Sad kupimo šljive i spremamo ih u kace, već u septembru će raditi „vesela mašina“. Biće posla i za sokovnike, obezbijedili smo dovoljno tegli i staklenih flaša“, ispričao je Mićo Lukač.

Ovaj vrijedni domaćin kaže da se raduje i ajvaru, ali i raznovrsnim salatama. Kuvaće i sos od paradajza, biće i šarene salate.

„Imam i vlastiti uzgoj svinja, onako za kuću. U penziji sam i moram upotpuniti slobodno vrijeme. Ako bih ležao, ne bi bilo dobro. Ljetos sam avionom išao na more u Crnu Goru, kad se dobro isplanira, sve se može. Mi Lukači smo složni, pomažemo jedni drugima i onda nema problema ni za zimnicu, ni za rakiju, a ni za čvarke i kobasicu“, ispričao je za Aloonline Mićo Lukač iz Maglajana, sela nadomak Laktaša.

Mićo je poznat ovdašnjoj javnosti jer ima dva rođendana i dva imena.

Jedni ga znaju kao Milana, drugi kao Miću. Knjige kažu da je rođen polovinom jula 1960. godine, a stara majka Borka tvrdi drugačije. Kaže da se njen, treći po redu sin, zove Milan i da je rođen u junu, u selu Kobatovci, u blizini današnjeg aerodroma.

„U školi u dnevniku sam bio Milan, u vojsci Mićo. Tako me i danas zovu, jedino me majka i braća zovu Mile. Obilježim oba rođendana i meni je dobro, i meni i mojoj porodici“, kazao je Mićo Lukač jedan od najvrijednih penzionera – poljoprivrednika u laktaškom kraju.