Cojle je danas vitalni sedamdesetpetogodišnjak, aktivan na mnogim poljima. Sabrao je mnoštvo novinskih članaka o sebi i odlučio da svjetlo dana ugleda knjiga o njemu.

Sada je sve u rukama sportskog novinara Slobodana Borjanovića, koji iza sebe ima mnoštvo monografija, sportskih izdanja, stripova i drugih naslova.

Ali da nije bilo Cojletovih prijatelja, sve bi išlo znatno sporije.

„Moj veliki prijatelj Zoka me je odmah u startu podržao i evo uzvraćam mu ovom zahvalnicom. Imam odštampane zahvalnice i sa imenima, meni dragih prijatelja, koji su pomogli. Knjiga će biti obimna, bogata fotografijama i podacima, autor mi reče da će biti blizu 300 stranica“, rekao je Cojle.

Zoran Vasić kaže da se nije dvoumio ni jedne minute, kada je trebalo donijeti odluku za podršku ovom sportsko-životnom izdanju. Kaže da je Cojle po mnogo čemu jedinstven.

„Bio je najbrži, kažu da je istina da je na jednoj utakmici u Jajcu, doduše duvao je jak vjetar, izveo korner, dao se u trk i glavom pogodio protivničku mrežu. Malo ko zna da je zatresao mrežu prije Milana Galića. Negdje u dvanaestoj sekundi. Cojle je i danas brz, čas ga vidiš u centru grada, za minut-dva je na Obradovcu, pa kod sportske dvorane, nema mu premca. I danas je od svih nas penzionera najbrži. Kad bi on raznosio penzije, raznio bi ih dva dana prije nego što budu isplaćene“, priča u šali o Cojletu Zoran Vasić.

Knjiga o Cojletu će biti hit, ne samo u Gradišci. Već sada se javljaju njegovi prijatelji iz Danske, Zenice, Lipika u Hrvatskoj, Banja Luke, Sarajeva, Beograda, pa i Beča, da im ostavi po nekoliko primjeraka. I ne čudi kad se zna da je Kasim Grgić Cojle veliki prijatelj sa aktivnim i bivšim fudbalerima Edinom Džekom, Zlatanom Muslimovićem, Zvjezdanom Misimovićem, trenerima Safetom Sušićem,Vinkom Marinovićem ,Borčetom Sredojevićem i drugima, te brojnim zvučnim imenima sa domaće estrade.