Sa dolaskom jeseni u mnogim domaćinstvima širom Republike Srpske počinje sezona pečenja rakije, tradicionalnog posla koji često okuplja porodicu, prijatelje i komšije.

Iako gotovo svaki domaćin ima svoje načine pripreme, postoje pravila koja značajno utiču na kvalitet, miris i ukus domaće rakije.

Koliko traje pečenje jednog kazana?

Vrijeme potrebno za pečenje rakije zavisi od veličine kazana, vrste voćne komine i načina zagrijavanja.

Kod tradicionalnih kazana zapremine između 80 i 120 litara, proces najčešće traje od dva do četiri sata, uključujući zagrijavanje i destilaciju.

Kod većih kazana postupak može trajati duže.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da brže pečenje ne znači i bolji kvalitet. Prejaka vatra može izazvati zagorijevanje komine, što negativno utiče na miris i ukus rakije.

Od čega zavisi količina dobijene rakije?

Najvažniji faktor jeste kvalitet voća.

Zrele i zdrave šljive, sa većim sadržajem prirodnog šećera, mogu dati više alkohola tokom fermentacije.

Od 100 kilograma kvalitetnih šljiva okvirno se dobija između 10 i 15 litara rakije jačine od 40 do 45 odsto, ali prinos može biti i manji ili veći.

Važno je razlikovati sirovu rakiju dobijenu prvim pečenjem od konačnog proizvoda nakon prepeka i podešavanja jačine.

Za dobijanje kvalitetne rakije neophodna je pravilna fermentacija, tokom koje kvasci pretvaraju šećere iz voća u alkohol.

Trajanje ovog procesa zavisi od temperature, vrste voća i njegove zrelosti, a može potrajati od nekoliko dana do nekoliko sedmica.

Gdje je najbolje čuvati domaću rakiju?

Nakon pečenja rakiju treba čuvati u tamnoj, hladnijoj i suvoj prostoriji, bez velikih promjena temperature.

Za dugotrajno skladištenje najpogodnije su kvalitetne staklene posude namijenjene prehrambenoj upotrebi i odgovarajuća drvena burad.

Staklene posude omogućavaju očuvanje izvorne voćne arome, dok drvena burad mogu uticati na boju, miris i ukus rakije.

Posebno se koriste hrastova burad, koja piću mogu dati zlatnožutu boju i karakteristične drvenaste arome.

Rakiju ne treba čuvati u neodgovarajućoj plastici ili metalnim posudama koje nisu namijenjene kontaktu sa alkoholom.

Koliko rakija treba da odstoji?

Ne postoji univerzalno pravilo koliko dugo rakija treba da odležava.

U manjim drvenim buradima promjene u aromi mogu biti primjetne već nakon nekoliko mjeseci, dok u većim buradima sazrijevanje obično traje duže.

Predugo odležavanje, naročito u novim buradima, može dovesti do pretjerano izraženog ukusa drveta.

Svježe ispečenoj rakiji često se ostavlja nekoliko sedmica ili mjeseci da se njen miris i ukus postepeno uravnoteže.

Ipak, starija rakija nije automatski bolja. Ako se pravilno čuva u staklenoj boci, može godinama zadržati kvalitet, ali ne sazrijeva na isti način kao u drvenom buretu.

Koliko alkohola treba da sadrži dobra rakija?

Mnoge voćne rakije namijenjene konzumiranju imaju između 40 i 45 odsto alkohola, mada pojedine tradicionalne rakije mogu biti i jače.

Jačina se provjerava alkoholometrom, pri čemu je važno uzeti u obzir temperaturu tečnosti.

Veći procenat alkohola ne znači nužno bolji kvalitet, jer su jednako važni karakteristična voćna aroma, čistoća mirisa i uravnotežen ukus.

Koje greške mogu pokvariti rakiju?

Među najčešćim greškama su korišćenje trulog ili pljesnivog voća, nepravilna fermentacija, nečista oprema i loša kontrola destilacije.

Posebnu opasnost predstavlja metanol, otrovni alkohol koji može nastati tokom fermentacije voća.

Njegovo prisustvo ne može se pouzdano utvrditi mirisanjem ili degustacijom, a ni odbacivanje prvog dijela destilata samo po sebi ne garantuje bezbjednost proizvoda.

Zbog toga je važno koristiti ispravnu opremu i stručne postupke proizvodnje, a u slučaju sumnje u kvalitet obaviti laboratorijsku analizu.

Tokom pečenja neophodno je obezbijediti odgovarajuću ventilaciju i zaštitu od požara, jer su alkoholne pare zapaljive.

Tradicija koja okuplja porodicu i komšije

Pečenje rakije u brojnim krajevima Republike Srpske nije samo proizvodni postupak, već i običaj koji se prenosi s generacije na generaciju.

Okupljanje oko kazana često je prilika za druženje, razgovor i čuvanje porodične tradicije.

Ipak, kvalitet domaće rakije ne zavisi samo od iskustva domaćina, već prvenstveno od zdravog voća, pravilne pripreme, odgovarajuće opreme i pažljivog čuvanja.

(Nezavisne novine)