Indira Islamagić iz Breze samohrana je majka. Ona živi u malom naselju Bulbušići nadomak Breze, u kući koja nije njena.

Indira se svakog dana bori, ne za sebe, nego za njih. Radi sve što može, kad god može, samo da sutra bude makar malo lakše. Na tom putu je sama, bez muža, što joj otežava situaciju.

"Neće biti onako kako je moj muž htio, da djecu ostavim u dom. Dok sam živa, ja ću brinuti o njima. Sama sam djecu opremila za školu i, Boga mi, sve je skupo. Opremila sam ih od doplatka. Idem, čistim kancelarije u Sarajevu, ko me zove, odem, zarađujem. Šta ću, snalazim se. Borit' se moram", između ostalog kaže Indira.

Ova hrabra majka dokazuje kako bi sve učinila za svoju djecu te da za nju ne postoji težak posao.

"Kopaću i kanale za svoju djecu, čista obraza zaraditi, mene nije stid nimalo, kaže Indira i dodaje da njena djeca pokazuju razumijevanje za njihovu situaciju. Kad kažem nema, nema. Najteže mi je kad odem u radnju i kad kažu: „Ako imaš, kupi nam“, priča ona, piše Hayat.

Težina života i brige prenesene su i na djecu, pa su u jednom trenutku suze okvasile lice Indirine kćerke.

Bez obzira na sve životne prepreke, Indira ipak želi očuvati dostojanstvo i ne želi nikome biti dužna. Svaki novčić ulaže u svoju djecu i trudi se barem malo olakšati im svakodnevicu.

"Dječiji doplatak koji imam dajem za kiriju, jer ne želim biti dužna, niti ću kad kome biti dužna", posebno naglašava Indira.

Ona ne gubi nadu u bolje sutra i kaže da čeka vrijeme kad će imati malo mira, jer joj je glava puna briga.