Nuđeno je, kako kaže, njemu i drugovima iz njegovog voda da pređu u granični policiju Slovenije, nisu pristali ni jedan. Danas bi bio penzionisani policajac, bez tjelesnih oštećenja, ali priznaje da ne haje za to.

Tihomir je prije godinu dana našao sebi najboljeg prijatelja, psa Garu.

„Nahranio sam ga u parku u gradu i od tada se ne razdvajamo. Pametan je, čist, dobre je naravi i veoma miran. Ne smetaju mu mačke ni drugi psi, nije agresivan prema djeci ni ljudima. Obožava vodu, najvjerovatnije se nekada družio sa ribarima. Bacim drvo i to poveće u Savu, on skoči za njim i izvuče ga. Najbolji mi je prijatelj“, priznaje Tihomir Kaurin.

Tihomir je pedesetpetogodišnjak, sa starom majkom živi u boračkim zgradama, u naselju Krošnja. Kaže da Garo spava u neposrednoj blizini.

„Čeka me svako jutro, bez obzira na vremenske prilike, da li je kiša, snijeg, minus ili žega, nas dvojica odemo do mosta, spustimo se do Save i tu nastaje naše uživanje. Obavimo kupovinu,  i u povratku do Krošnje baš uživamo. Hranim ga kvalitetnom hranom, vodim računa o njemu. Sa Garom mi je mnogo lakše, dan mi je ispunjen, ne mislim na brige i probleme“, rekao je Tihomir Kaurin.

Upoznali su ih brojni Gradiščani, poznanici kažu da obojica imaju blagu narav i usklađen ritam života. Dva najbolja prijatelja Tihomir i Garo. Čovjek i pas.