– Moj radni dan počinje svaki dan oko pola šest i traje do nekih 11 uveče, dok djeca ne legnu da spavaju. Bavimo se poljoprivredom, imamo oko 40 goveda, pedesetak ovaca, prasiće, kokoške, zečeve, kučiće i mačiće. Ima mnogo posla, ja volim da radim i muške poslove, pa mi nije strano da ispilam drva, nešto omalterišem, stavim pločice – priča za RINU ova žena zmaj.
Rođena je u Podgorici, ali se ubrzo sa svojom porodicom preselila u selo Mioska kod Kolašina, a udala se jako mlada sa 15 godina i došla u selo Bašča. Dvadesetjednu godinu kasnije dom Garovića bogatiji je za sedmoro djece.
– Zajednički obavljamo sve poslove. Djeca pomažu onoliko koliko mogu, ali imaju i oni svoje radne zadatke. Stariji pričuvaju mlađe i tako u krug, kao i u svakoj višečlanoj porodici. Ja sam se udala mlada, nisam završila školu, ali sada iz ove perspektive zaista se ne kajem. I na selu može pristojno da se živi od svog rada. Iako treba puno truda i rada. Prodajemo meso, sir, radimo naporno ali smo zadovoljni – kaže Tamara.
Garovići su uz svoj rad i trud počeli da renoviraju svoj dom, ipak zbog velikih troškova nisu uspjeli baš sve sami, a tada im je u pomoć priskočila nadaleko poznata Humanitarna organizacija Srbi za Srbe.
– Završili smo kuću uz njihovu pomoć i to u doba korone. Zaista smo im zahvalni i uvijek ćemo biti, što su nam pomogli onda kad je bilo najpotrebnije, priča ova majka sedmoro djece.
– Meni je zanimljivo da tako snimim šta radimo, okačim na društvene mreže. Mnogo ljudi me podržava i prati, iz Srbije iz Bosne i Hercegovine. Telefon mi je sada stalno pri ruci, da mogu da snimim, poslije kad imam vremena ja to kačim. Sada će zima, manje posla u polju i na njivi, pa ću imati vremena i za društvene mreže. Ljudima koji ne žive na selu su moji sadržaju zanimljivi, drago mi je što mogu sa njima da podijelim taj naš način života, a našim komšijama i ljudima koji inače žive na selu svi ovi poslovi oko stoke i na imanju, vjerujem da su manje zanimljivi – dodaje Tamara.
Kako kaže, nikada svoj život u selu Bašča ne bi mijenjala za život u gradu. U Podgoricu ide kad joj dozvole obaveze, da posjeti svoju braću i sestre koji žive u glavnom gradu Crne Gore. Ova vrijedna žena pokazuje da ukoliko se nešto želi, može se pronaći vremena za sve.
– Ako sam u štali ili njivi to ne znači da ne volim da sredim, da odem kod frizera ili kod kozmetičara. Kad je dobra organizacija sve može da se stigne i kad imate volju. To je ono što je najvažnije. Suprug i ja se trudimo da sve te prave vrijednosti prenesemo i na našu djecu. Najbitnije nam je da budu dobri ljudi, vrijedni i pošteni, sve ostalo je manje važno – zaključuje Tamara.
BONUS VIDEO:
 "Goran oživljava duh prošlih vremena: U Krnetama više motora „Tomos“ nego u cijelom Lijevču i Potkozarju (FOTO)")
 "Najneobičniji univerzitetski profesor mir pronašao u Dodikovom selu: U Banjaluci radim, u Mrčevcima sakupljam energiju (FOTO/VIDEO)")
