Kasna večera može da utiče na način na koji tijelo obrađuje šećer i masti, a naučnici su proučavali šta se događa kada isti obrok pojedemo u različito vrijeme.

U jednom istraživanju učestvovalo je 20 zdravih mladih osoba koje su jele istu večeru u dva različita termina – jednom u 18, a drugi put u 22 časa. Nakon kasnije večere nivo šećera u krvi bio je viši, dok je tijelo sporije sagorijevalo masti.

Jedno od objašnjenja krije se u našem unutrašnjem biološkom satu. Organizam ne funkcioniše na potpuno isti način tokom čitavog dana, a u večernjim satima raste i nivo melatonina, hormona koji tijelo priprema za spavanje.

Kasno jedenje može da utiče i na san. Jedno istraživanje pokazalo je da su osobe koje nisu jele nakon 18 časova spavale duže i kvalitetnije od onih koje su nastavile da jedu sve do ponoći. Ipak, to ne znači da svi moramo da završimo večeru tačno u 18 časova.

Naučnici zapravo nisu utvrdili jedan idealan sat koji odgovara svima. Mnogo praktičnije pravilo jeste da između posljednjeg obroka i odlaska u krevet prođu najmanje dva sata, a po mogućnosti i više.

Za mnoge ljude večera između 17 i 19 časova može biti dobar izbor, navodi dr Kolin Pop sa Medicinskog fakulteta NYU Grossman. Povremena kasna večera nije razlog za paniku – mnogo je važnije izbjegavati velike i obilne obroke neposredno prije odlaska na spavanje.

Važno je i kako jedemo tokom ostatka dana. Preskakanje doručka i mali, brzinski ručak mogu da dovedu do toga da uveče budemo veoma gladni i pojedemo mnogo više nego što smo planirali. Zato stručnjaci savjetuju redovne obroke sa dovoljno proteina, vlakana i zdravih masti.

Ako ste navikli da večerate veoma kasno, nema potrebe da preko noći potpuno promijenite rutinu. Razmak između večere i spavanja možete postepeno da produžavate dok ne dođete do najmanje dva sata.

Dakle, nije presudno da večerate svakog dana tačno u 18 ili 19 časova. Važnije je da najveći dio hrane ne ostavljate za kasne večernje sate i da organizmu date dovoljno vremena između posljednjeg obroka i sna.

(Žena)