Šta je zapravo feta?

Feta je tradicionalni grčki sir karakterističnog bijelog izgleda, čvrste, ali kremaste teksture i intenzivnog, slanog ukusa. Tradicionalno se pravi od ovčijeg mlijeka, a može sadržati i kozje mlijeko.

Njena posebnost je i način proizvodnje – sir se određeni period drži u salamuri, zbog čega ima prepoznatljiv ukus.

Feta ima dugu istoriju i dio je grčke tradicije već vijekovima. Pominje se čak i u Homerovoj „Odiseji“, a grčka feta je dobila i evropsku zaštitu porijekla kako bi se razlikovala od proizvoda koji joj izgledom liče, ali se prave od kravljeg mlijeka.

Koliko kalorija ima feta?

Feta nije niskokaloričan sir, ali se smatra umjereno kaloričnom namirnicom.

100 grama fete sadrži oko 264 kalorije.

Poređenja radi, energetska vrijednost joj je slična mocareli, dok je kaloričnija od rikote, ali manje kalorična od mnogih tvrdih, dugo odležalih sireva.

U 100 grama fete nalazi se približno:

  • 14–16 grama proteina

  • 20–22 grama masti

  • Oko 14 grama zasićenih masti

  • 2–4 grama ugljenih hidrata

  • 80–100 mg holesterola

  • 1100–1200 mg natrijuma

  • 300–400 mg kalcijuma

Zbog toga feta može biti nutritivno vrijedan dodatak obroku, ali nije namirnica koju treba jesti bez ograničenja.

Zašto se feta smatra dobrim izborom?

Feta sadrži proteine, kalcijum, fosfor i brojne vitamine i minerale. Prema tekstu Voguea, posebno se izdvaja nekoliko potencijalnih koristi:

  • Dobra je za kosti: Feta je bogata kalcijumom i fosforom, mineralima važnim za održavanje gustine kostiju. Sadrži više kalcijuma od mocarele i mladog sira.

  • Može da podrži zdravlje crijeva: Feta prirodno sadrži određene probiotske bakterije koje mogu doprinijeti ravnoteži crijevne mikrobiote i pravilnom varenju.

  • Sadrži kvalitetne proteine: Sa oko 15,6 grama proteina na 100 grama, feta može biti koristan izvor proteina, naročito kada se kombinuje sa povrćem, integralnim žitaricama ili drugim nutritivno bogatim namirnicama.

  • Sadrži brojne vitamine i minerale: U njenom sastavu nalaze se vitamin A, vitamin K i vitamini B grupe, uključujući B2, B6 i B12, kao i cink, selen, kalcijum i fosfor.

Feta tako može da bude jednostavan način da se obrok obogati proteinima i mineralima, posebno kada se koristi u manjim količinama.

Da li feta goji?

Sama po sebi nijedna namirnica ne znači automatski dobijanje kilograma, a feta može da bude dio uravnotežene ishrane čak i kada je cilj gubitak kilograma.

Ipak, važno je voditi računa o količini jer feta sadrži značajnu količinu masti i ima oko 264 kalorije na 100 grama.

Osobama koje su na dijeti preporučuje se ograničena količina, oko 50 grama po obroku, i ne više od tri puta nedjeljno.

Dakle, feta ne mora da nestane sa jelovnika samo zato što pokušavate da smršate – ključ je u količini i tome sa čim je kombinujete.

Ko bi trebalo da bude oprezan?

Iako feta može biti dio zdrave ishrane, nije idealna za baš svakoga.

Prije svega, relativno je bogata natrijumom, odnosno solju. Zbog toga osobe koje imaju problem sa visokim krvnim pritiskom treba da vode računa o količini.

Feta takođe sadrži određenu količinu laktoze. Ona je manja nego kod nekih drugih mliječnih proizvoda, pa je pojedine osobe sa blagom intolerancijom mogu bolje podnijeti, ali osobe koje imaju izraženu intoleranciju treba da budu oprezne.

Posebnu pažnju treba obratiti i na vrstu proizvoda, jer se neke fete proizvode od nepasterizovanog mlijeka. Takve proizvode trudnice treba da izbjegavaju.

Jedna stvar koju mnogi ne rade: Fetu treba isprati

Feta se čuva u salamuri, pa je njen ukus često mnogo slaniji nego što očekujemo.

Sir bi prije konzumiranja trebalo kratko isprati pod mlazom vode kako bi se uklonili ostaci salamure i smanjila slanoća.

Ako je i nakon toga previše slan, može se ostaviti u vodi oko sat vremena.

Na taj način neće samo biti manje slan – bolje će se osjetiti i njegov prirodni ukus.

Kako da jedete fetu?

Ne morate da je koristite samo za klasičnu grčku salatu.

Odlično se slaže sa lubenicom, dinjom, paradajzom, avokadom, rukolom, spanaćem, orasima i maslinama. Možete je izmrviti preko testenine, pirinča, kus-kusa, bulgura ili kinoe.

Od fete se mogu praviti i namazi, dodavati u omlete i kajganu, koristiti kao nadev za povrće, pite i tortilje, a odlična je i kada se zapeče sa paradajzom, maslinama, maslinovim uljem i začinima.

Feta sa lubenicom – idealna ljetna kombinacija

Jedan od najjednostavnijih načina da je servirate jeste kombinacija fete i lubenice.

Potrebno je:

  • 250 g lubenice

  • Feta

  • Nekoliko listića nane

  • Orasi ili sjemenke po želji

  • Maslinovo ulje

  • Nekoliko kapi balzamiko sirćeta

Lubenicu isjeckajte na kockice, fetu izmrvite ili isijecite na krupnije komade, pa sve spojite u činiji. Dodajte nanu, orašaste plodove ili sjemenke i začinite maslinovim uljem i balzamiko sirćetom.

Zapečena feta sa paradajzom

Za još konkretniji obrok možete napraviti zapečenu fetu.

Potrebni su vam feta, čeri paradajz, crne masline, maslinovo ulje, origano, malo meda i, po želji, crni luk.

Sve sastojke stavite u posudu za pečenje, prelijte maslinovim uljem, dodajte origano i malo meda, pa pecite oko 25 do 30 minuta, odnosno dok feta ne omekša.

Dobijena kremasta smjesa može da se jede uz hljeb, ali i da posluži kao sos za testeninu.

Feta je, dakle, mnogo više od dodatka grčkoj salati. Ima solidnu količinu proteina, bogata je kalcijumom i drugim važnim nutrijentima, a uz kontrolisanu količinu može da bude dio raznovrsne i uravnotežene ishrane. Ipak, zbog visokog sadržaja soli i masti, ključ je – kao i kod većine namirnica – u umjerenosti, piše Ona.