Baka Slovenka iz Šida (78) kaže da ne može više da ćuti. Nije, kaže, ni ljuta ni bijesna, već – povrijeđena do srži. Štedila je mjesecima, odricala se svega, da bi obradovala unuku za 16. rođendan. Dala joj je čak cijelu svoju penziju – 400 evra. A zauzvrat?

Dobila je frktanje i rečenicu koja joj i danas odzvanja u ušima: „Šta je ovo? Sa ovim se ništa ne može kupiti.“

„Srce mi je palo u pete. Kćerka i zet su me zvali na slavlje, ponijela sam kovertu, napisala joj i lijepo pismo iz srca. A ona ni hvala. Ni pogled. Samo prebroji pare i frkne, kao da sam joj dinar dala“, priča Slovenka, čiji glas drhti od tuge.

„Rekla sam tada – nemojte mi više kukati da nema za patike, telefone, izlaske. Dijete vam ne zna ni šta znači trud, ni kako izgleda odricanje. Ja sam tih 400 evra skupljala mesecima. I sad mi je krivo što sam dala. Krivo mi je jer nije ni pokušala da razume“, priča baka.

„Ja sam iz sela. Sedmoro nas bilo. Nove cipele nisam imala – nosila sam sestre, pa bratove. Išla sam u muške cipele i bila srećna što imam šta da obujem. Poslije sam došla u grad – muž i ja radili, djecu podigli, stan otplatili, sve pošteno. Penzija mala, ali čista. A sad? Sad je deci 400 evra – sitnica. Sramota.“

„Nisam htjela medalju. Samo da me pogleda i kaže – hvala bako, trudila si se. A ne ovako da me gurne kao staru krpu. Žao mi je što sam ćutala, ali sad više ne mogu. Previše me boli“, zaključuje baka Slovenka, prenosi Najžena.