Zato je važno naučiti kome treba pružiti ruku, a od koga se na vrijeme udaljiti, prenosi portal Kurir Stil.

Život nas rijetko udara svom snagom odmah. Tiho, gotovo nježno, poručuje nam: budi blaži, budi bolji, pokaži razumijevanje, stavi se u tuđu kožu. A onda nas, bez ikakvog upozorenja, stavi na ozbiljan ispit izdržljivosti. Upravo tada otkrivamo jednu neobičnu istinu: što se više trudimo da budemo dobri prema svima, to su neki ljudi spremniji da iskušavaju naše granice.

Kao da život odavno funkcioniše prema staroj izreci:

„Ne budi previše sladak, progutaće te; ne budi previše gorak, ispljunuće te.“

Dobrota se, nažalost, ne doživljava uvijek kao dar. Ponekad je drugi shvataju kao dozvolu – dozvolu da zahtijevaju, vrše pritisak i iskorišćavaju. A čim pokušate da postavite granicu, odmah dobijate etiketu da ste nepristojni, nezahvalni, nadmeni ili komplikovani. U takvom svijetu nemoguće je svima ugoditi, a najopasnije je upravo to pokušavati.

Četiri obrasca ponašanja na koja treba obratiti pažnju

1. Ljudi koji su vas već izdali

Ne dozvolite da vas sažaljenje prema nekome ko vas je jednom izdao ponovo dovede u istu situaciju. Grešku možemo razumjeti, a nesporazum razjasniti, ali svjesna izdaja ozbiljno narušava povjerenje. Neki ljudi ne osjećaju odgovornost za ono što su učinili i čekaju da vreme ublaži bol kako bi ponovo postupili u sopstvenom interesu.

  • Šta uraditi: Najdostojanstveniji odgovor je ponekad jednostavno udaljavanje. Oprostiti nekome ne znači da ste dužni da mu ponovo bezuslovno vjerujete.

2. Ljudi prema kojima ste se nekada loše ponjeli

Osjećaj krivice ne treba da bude razlog da nekome dozvolite da vas beskonačno kažnjava. Zrelost podrazumijeva da preuzmemo odgovornost za svoje postupke i iskreno se izvinimo, ali ne i da dozvolimo da nas prošlost zauvek određuje i drži u poziciji zavisnosti ili manipulacije.

3. Ljudi koji stalno očekuju da ih drugi spasavaju

Problem nastaje kada neko uporno odbija da preuzme bilo kakvu odgovornost za sopstveni život, a od drugih očekuje da neprestano rješavaju njegove probleme. Podrška treba da osnaži čovjeka, a ne da ga učini trajno zavisnim. Pomozite koliko možete, ali nemojte ugrožavati sopstvenu egzistenciju, zdravlje i mir.

4. Ljudi koji uporno odbijaju da promene svoje ponašanje

Kada se isti destruktivni obrasci ponavljaju godinama, pomoć može prerasti u iscrpljujući odnos u kojem jedna osoba stalno daje, a druga odbija da se mijenja, pronalazeći krivce u cijelom svijetu osim u sebi. Možete nekoga voljeti i razumjeti, a ipak odlučiti da više ne učestvujete u štetnim navikama.

Kako postaviti zdrave granice?

Postavlja se logično pitanje: kako onda živjeti? Da li treba postati hladan i nepovjerljiv?

Naravno da ne. Poenta nije u tome da izgubimo saosjećanje, već da naučimo da razlikujemo iskrenu potrebu za pomoći od ponašanja koje narušava naš lični integritet. Povjerenje i praštanje su važni, ali ne podrazumijevaju da moramo trpiti nepoštovanje.

Granice nisu znak surovosti, već izraz samopoštovanja. A ponekad je najzdravija odluka koju možemo doneti upravo ta da prestanemo da pokušavamo da spasemo odnos koji nas neprestano povređuje, jer dobrota nikada ne bi trebalo da znači odricanje od samog sebe.