Kaže da se za to vrijeme nije tuširao, niti oprao zube. Radio je u jednoj obližnjoj firmi na određeno vrijeme. Povrijedio je ruku i otišao na bolovanje. Kada se vratio, istekao mu je ugovor – i završio je na cesti.

Jasmin je završio srednju Hemijsko-tehničku školu. Bio je odličan učenik, želio je i na fakultet, ali nije imao mogućnosti. Miran je, povučen, ne konzumira alkohol, ne koristi droge, niti je ikada bio kažnjavan.

Tražio je socijalni stan, ali ga, kako kaže, samo šalju iz Opštine u Centar za socijalni rad, a iz Centra u Opštinu.
Lokalni hodža mu je, u očaju, rekao da uzme šator i razapne ga ispred Opštine. Kada je Jasmin odgovorio da nema šatora, hodža mu je rekao: „Uzmi kartona, sklepaj kućicu i tu spavaj. Tako ćeš privući novinare i riješiti problem.“

Jasmin ističe da bi otišao u drugi grad, državu ili kontinent – samo da dobije posao i da sebi može platiti stanarinu.

Ovo je tužna i neobična priča iz BiH o odličnom učeniku koji je, iako bez poroka i željan rada, ostao da živi na ulici, pišu Večernje novosti.