Ova meksička slikarka odrastala je u porodici okruženoj ženama – imala je tri sestre, a snažan uticaj na njen život imali su i majka i otac. Kada je imala šest godina oboljela je od dječije paralize i devet mjeseci provela u postelji. Posljedica bolesti bilo je hramanje, jer joj je desna noga ostala kraća.

Njen otac podsticao ju je da se bavi sportom – igrala je fudbal, plivala i trenirala rvanje kako bi ojačala tijelo i ublažila posljedice bolesti.

Kasnije je upisala jednu od vodećih škola u Meksiku, gdje se probudilo njeno interesovanje za politiku. Ubrzo se pridružila Komunističkoj partiji i postala aktivna članica.

Prekretnica u njenom životu dogodila se nakon teške saobraćajne nesreće u autobusu, kada je zadobila ozbiljne povrede kičme i karlice. Tokom dugog oporavka počela je intenzivno da slika u porodičnoj kući poznatoj kao „Plava kuća“ (La Casa Azul), koja je kasnije postala muzej.

Njen ljubavni život često je bio tema brojnih priča. Najpoznatija i najburnija ljubav bila je sa slikarom Dijegom Riverom. Upoznali su se kada je on došao u njenu školu da održi predavanje. Njihova veza bila je turbulentna i obilježena brojnim raskidima i pomirenjima. Razveli su se 1939. godine, ali su se već godinu dana kasnije ponovo vjenčali.

Iako su je mnogi svrstavali među nadrealiste, Frida Kalo nikada sebe nije smatrala nadrealističkom slikarkom. Njena karijera postepeno je rasla, a četrdesete godine prošlog vijeka bile su posebno značajne jer je učestvovala na brojnim izložbama, piše Naj Žena. 

Kao simbol ženske kreativnosti i borbe za slobodu, Frida Kalo ostala je upamćena i po riječima koje su postale svojevrsna životna filozofija.

U nastavku su neki od njenih najpoznatijih citata:

„Zaljubi se u sebe, u život, pa tek onda u koga god želiš.“

„Trajaću ti onoliko koliko me čuvaš, govoriću ti onako kako mi se obraćaš i verovaću ti onoliko koliko mi dokažeš.“

„Sve može imati svoju lepotu, čak i najstrašnije stvari.“

„Ko bi rekao da mrlje žive same za sebe i pomažu nama da živimo? Mastilo, krv, miris... Šta bih ja bez apsurdnog i prolaznog?“

„Ograditi sopstvenu patnju znači rizikovati da te ona proždere iznutra.“

„I dalje mi nije dobro i biće mi još gore, ali učim kako da budem sama, a to je već prednost i mala pobeda.“

„Mislila sam da sam najčudnija osoba na svetu, ali onda sam pomislila – toliko je ljudi na svetu, mora postojati neko poput mene, ko se oseća bizarno i oštećeno na isti način kao i ja. Zamišljam je i mislim da je i ona negde tamo i misli na mene. Pa, nadam se, ako si tamo i čitaš ovo, da znaš da je istina – tu sam i isto sam tako čudna kao i ti.“

„Šta će mi stopala, ako imam krila da letim?“

„Mogu li se izmisliti novi glagoli? Želim da ti kažem jedan: Ja te nebo (sky), pa se moja krila ogromno šire da te volim bez mere... mi smo od iste materije, od istih talasa.“