Voja Antonić, čovjek koji je pokrenuo digitalnu eru u Jugoslaviji u osamdesetim, bez interneta i pristupa savremenoj tehnologiji napravio je kompjuter.

Zamislite da ste u osamdesetim, bez podrške države, bez pristupa savremenoj tehnologiji – i da sami napravite kompjuter. Ne kao hobi, već kao revoluciju. To je uradio Voja Antonić, a danas ga gotovo niko ne spominje.

Voja nije bio dio sistema. Bio je samouk, radoznao, tvrdoglavo posvećen. Njegov „Galaksija“ kompjuter iz 1983. godine bio je prvi domaći računar koji je mogao da se napravi kod kuće, uz šrafciger, lemilicu i malo snalažljivosti. Objavio je kompletno uputstvo u časopisu „Računari“, i hiljade ljudi su ga sami sastavili. Bez patenta, bez profita, bez pompe, piše Krstarica.

U vrijeme kada je Zapad imao Apple i Commodore, Jugoslavija je imala Voju. Njegov pristup bio je radikalan: znanje za sve. Nije tražio pare, već da ljudi nauče. „Galaksija“ je postala simbol jedne generacije – ne zbog reklame, već zbog ideje da tehnologija može biti dostupna svakome.

Voja nije bio dio akademske elite. Nije se gurao u medije. Bio je previše ispred svog vremena, a sistem nije znao šta da radi sa takvim umom. Danas, kad se priča o IT pionirima, njegovo ime se rijtko pominje – iako je stvorio ono što mnogi nisu ni sanjali.

U eri kada se sve mjeri lajkovima, Voja Antonić je podsjetnik da prava vrijednost ne mora da bude viralna. Njegova filozofija „uradi sam“ je temelj današnje open-source kulture. Njegova priča je lekcija o tome kako se revolucije ne dešavaju u parlamentima, već u garažama, među lemilicama i idejama koje ne traže dozvolu.

(Krstarica)