U očima ove uplakane, krhke i skromne žene vidi se njena tuga koja se nakupljala godinama.

-Ne znam šta da kažem, ja sam u dugovima, došli su računi za režije a ja ne mogu platiti. Imam puno godina ne mogu ni raditi. Živim u ovoj kući koja je izgorena, to se desilo prije šest godina. Ja ništa ne mogu da popravim, nemam sredstava, imam sinove, ma ne mogu ni oni da sebi pomognu a kamoli meni. Suprug mi je preminuo, ostala sam sama, teško je. U frižideru imam samo dvije stvari, pogledaj slobodno, ništa ne jedem, nemam šta. Danas uzmem jedem, sutra mislim šta ću. S jednim obrokom dnevno živim, baš tako. Nemam se čime pohvaliti i nemam s kim progovoriti. Navečer mi je najgore, ne mogu ni spavati ustanem dva-tri puta, misli mi ne daju da sklopim oči, ali nekad sama sebe tješim - priča Bišćanka Ramiza, piše Hayat.