Ovo selo gotovo je odsječeno od civilizacije, ali ipak cvrkut ptica i miris prirode ništa ne može zamijeniti. Njene želje su skromne, želi zdravlje za sebe i svoje sinove, malo hrane i mnogo sreće.

-Teško mi je, ostala sam sama bez primanja sa sinovima, umro mi je muž. I sad kad se osamim, ostane mi slika da on dolazi svojoj kući. Suprug mi nije imao penziju. Težak je ovdje život u selu, nema naroda, teško je. Sin mi radi. Voljela bih da mi dobri ljudi opreme sprat, da imam za sina, dok sam živa da ima i on, jer ja ne mogu. Samo imam želju da mi djeca budu zdrava, da imaju nešto i da se ne pate. Imam sestru blizu, s njom podijelim svoju muku koju mi olakša - između ostalog govori Džehva, piše Hayat.