Jovo Vranić je sedamdesetsedmogodišnji penzioner, radni vijek je proveo za tokarskim strojem u metalskoj industriji, a njegova Vesna Radišić je osam godina mlađa od Jove. I Vesna je penzionerka, službovala je u nekadašnjoj Drvnoj industriji u Gornjim Podgradcima.

Jovo priznaje da su uprkos godinama najzaljubljeniji par u Gradišci, a možda i šire.

„Nama ništa nije teško. Sve radimo zajedno, volimo se i živimo kao jedno biće. Ove godine na Vidovdan obilježićemo sedam godina naše skladne veze i velike ljubavi. Vesna je moja prva velika ljubav, čekao sam je i dočekao“, priča Jovo.

Vesna priznaje da joj Jovo pruža ogromnu pažnju, kupio joj je prsten i narukvicu, od zlata naravno.

„Jedno drugom smo dali riječ, zavjet, bićemo jedno uz drugo doživotno. Moj Joviša je brižan, pažljiv, kupuje mi redovno poklone, kupio je i sada za osmi mart. Život može biti lijep i prelijep i u ovim godinama“, priznaje Vesna.

Jovo kaže da mu prija Vesnina blizina, njen brižan pogled i stisak ruke. Priznaje da mu imponuju i komentari komšija, u Gradišci ih svi poznaju. Kaže da kada bi se i drugi parovi poput njih držali za ruke i iskreno voljeli, nestali bi bespotrebni problemi iz mnogih života.

„Oboje smo penzioneri, stambeno smo situirani, volimo se i ništa nam drugo ne treba. Samo da nas prati zdravlje i ljubav i da prestanu ratovi i ubijanja“, rekao je prilikom kratkog susreta i fotografisanja Jovo Vranić, aludirajući na aktuelne ratove na Bliskom istoku i u Ukrajini.

„Vodimo ljubav, a ne rat“, poruka je najzaljubljenijeg para u Gradišci, Jove Vranića i Vesne Radišić.