Kao djevojka služila je u kući jednog Jevrejina u Solunu, gde je bila podvrgnuta ruglu zbog svoje vjere u Hrista.

Žena tog Jevrejina terala je da odbaci svoja vjerska ubeđenja i da počne da odlazi u sinagogu, ali Matrona je ponosno ćutala i u potaji se i dalje molila Hristu.

Žena toga Jevrejina neprestano se rugaše Matroni zbog njene vere u Hrista, i nagonjaše je da odbaci Hrista i da ide u sinagogu. No krotka Matrona savesno iđaše za svojim poslom i ne odgovaraše gospođi svojoj ništa, a u potaji se moljaše Hristu Bogu.

Jednom dozna Jevrejka, da je Matrona krišom od nje išla u crkvu, pa sva gnevna upita je zašto nije išla u sinagogu nego u crkvu.

Na što Matrona odgovori: "Zato što u hrišćanskoj Crkvi Bog živi, a od sinagoge jevrejske On odstupi". Besna zbog tako mužestvenog odgovora, Jevrejka je istuče i zatvori u jednu mračnu odaju, gde je, povrh toga, još i veza. No sutradan nađe je odvezanu silom Božjom kako kleči na molitvi i hvali Boga.

Hrišćani uzmu tijelo mučenice i česno sahrane, a Aleksandar episkop, saznavši za mnoga dogođena čudesa od svete mučenice, podiže crkvu na grobu njenom. A zlu Jevrejku uskoro postiže pravedna kazna: sa onog istog mesta na kući, sa koga je bacila dole tijelo Matronino, ona se omakne, padne na kaldrmu i razbije se na mrtvo.

BONUS VIDEO: