Jela su spremaju jednostavno i bež mnogo začina, a cilj hrane nije da zadovolje svoja čula već da održe tijelo zdravim i spremnim za duhovne podvige. U pitanju je vekovna tradicije i duhovna disciplina, prožeta određenim pravilima, ali i praktičnim potrebama zajednice koja živi u izolaciji, posvećena molitvi i skromnom životu.

Namirnice su uglavnom biljnog porijekla, a pripremaju se sa dubokim poštovanjem prema Božjim darovima prirode. Potrebe za proteinima zadovoljavaju mahunarkama kao što su pasulj, leblebije i sočiva, a masline, maslinovo ulje, povrće i žitarice čine osnovu svakodnevne trpeze.

Post je u pravoslavnju izuzetno važan, a pogotovo je na Svetoj Gori strogo regulisan. Tokom Božićnog, Velikog i Uspenskog posta monasi izbjegavaju mliječne proizvode i jaja, dok se riba dozvoljava samo na određene praznike tokom posta. U dane strogog posta, čak se izbjegava i upotreba ulja, a obroci se pripremaju isključivo na vodi.

Hrana koju čine povrće, mahunarke i hljeb, je i tada u drugom planu, jer se sve svodi na molitvu i uzdržanje. I količine hrane su male, kako bi se izbjegla prejedanje koje ometa duhovni mir. Monasi jedu jednom ili dva puta dnevno, u zavisnosti od pravila manastira i doba godine.

Posna trpeza prema svetogorskom kuvaru

Ovo su neka od napoznatijih, pa ukoliko  želelite da unesete dio ove tradicije u sopstveni život, svetogorski kuvari nude jednostavne, zdrave i duhovno obogaćujuće recepte koji nas približavaju starim, ali bezvremenim vrijednostima.

Čorbe od povrća i mahunarki: Pasulj na vodi, čorba od sočiva s bijelim lukom ili paradajzom, kuvana zeljeva čorba;

Pohovani patlidžani i tikvice: Prženi na vodi ili pečeni u rerni bez ulja;

Hljeb i pite: Hljeb se često pravi ručno, a pite poput zeljanice ili pita s prazilukom se prave bez mlijeka i jaja, piše Telegraf.

BONUS VIDEO