Njegov pogled na Novu godinu i prazničnu atmosferu ogleda se u jednostavnoj filozofiji – život treba slaviti svakog dana, jer svaki izlazak Sunca donosi novu priliku, novu šansu i novu „nafaku“.

Macina karijera, koja traje više od tri decenije, obilježena je neustrašivom iskrenošću, specifičnim humorom i nevjerovatnom harizmom. Od pozorišta i televizije do rijaliti programa, Maca je uvijek bio neko ko se ne uklapa u kalupe – i upravo zbog toga ga publika obožava.

U ekskluzivnom novogodišnjem intervjuu za Aloonline Maca nam otkriva kako doživljava kraj jedne i početak nove godine, zašto mu moderni rijaliti programi i „nove normalnosti“ ne odgovaraju, te kako pronalazi balans između javnog života i privatnih trenutaka. Njegove iskrene replike, začinjene humorom, otkrivaju čovjeka koji ne robuje tuđim očekivanjima i koji svaki dan posmatra kao šansu da živi punim plućima.

"Svaki dan mi je Nova godina"

Ne robujem ja tim zadatim šablonima. Kao neko je rekao da se Zemlja okrenula oko Sunca, je l i tu noć mi slavimo. Meni je to banalno. Treba svaki dan kad progledaš da slaviš,  to ti je novi dan, nova nafaka, novi početak.  Svaki dan mi je Nova godina. Treba život da živiš svaki dan kao da ti je Nova godina. Tako da nisam ljubitelj tih datuma. Ne hodam nigdje, ne idem gdje, ništa ja to. Ne zovem nikog, niti me ne ko zove i tako mi je najbolje.

Mi smo inače vrlo čudan narod na Balkanu. Čekamo da nam dođu bolja vremena, tako nam fale ona stara. Tako da je nonsens. Živimo u jednom opštem skladu nesklada oduvijek. Mi ne čitamo uputstva za upotrebu, već čitamo ga da vidimo gdje smo se zaje*ali. Mislim da Vam ova replika sve govori.

Jedino kao po*no glumac, trebao sam to odavno. Je*em i još mi plate, ovako mene je*u i ponekad mi plate, ganjam da mi plate. Možda ovo najpak, dok sam još potentan. Jer ja u posljednje vrijeme čitam dijaloge u tim po*nićima. Mnogo sam toga naučio.

Maca brend

Nisam ja nešto ljubitelj svega toga. U šoubizu sada je sve prepuno isfeminiziranih muškaraca, da ne upotrijebim neki drugi izraz. Ja sam ljubitelj starih nekih vrijednosti i starih normalnosti, a ne ovih novo normalnosti što su postavili taj neki izraz posljednjih par godina. Ja volim tako nešto što ima kvalitet, što ima tradiciju, što je klasika, što je smisleno.

Nisam ljubitelj „nove normalnosti“, volim nešto što je utemeljeno, tačno, čisto, konkretno, realno, i to mi je, sve ostalo mi je bezvrstano.

Zaključujem da su uspjeli us*ati i reality. Ozbiljna grupa sociologa i psihologa je pravila tu igricu i nije to uopšte naivno. Jedno, meni lijepo iskustvo. Nekad je bilo to smisleno, sad je ko je koga izjahao i svađa. Sve se svelo na taj crni sto, što je meni "ono". Zato sam se i sklonio od sveg toga ludila i ponavljanja. Tad su bile igrice, bilo je duhovito, bilo je šarmantno, a danas smo i to uspjeli da degradiramo. Ja se ne stidim učešća u rijalitiju jer ušao sam tad u to da stvorim brend, da stvorim Macu.

Pa ne znam, ali je sigurno odraz u ogledalu. Nisu to ljudi sa neke druge planete. Nekad sam ja to davno rekao kao „kum mu je*e, ženu s ocem ne priča, sa zetom je na sudu, a mene pita da li postim“. Svi sa nešto sablažnjavaju, kritikuju nekog drugog, žive tuđe živote i to je jednostavno odraz u ogledalu današnjeg društva.

Recepz za zdrav brak

Tako što mi redovno je*e mater (smijeh). Pa mislim, razgovaramo. Brak je ekonomska zajednica dvoje ljudi u kojoj je jedno uvijek u pravu, a drugo je muž.

Pa ne znam, dobro, mi smo joj nedavno ušli u prvu deceniju, proslavili nedavno jubilarnu devetu godišnjicu. Ljubav nije u posjedovanju, ljubav je u razumijevanju. Možda zato što vrlo često počinjemo stvari da podrazumijevamo, onda spadnemo na tu banalnost jednu, koja nas faktički uništi i doživimo taj raspad jedan, tog nečeg što je. To ja imam u svojoj predstavi. Na kraju kad kažem da smo postali samoživi, razmaženi, sebični, smo se čudimo kako ne možemo da živimo udvoje. Nisam baš nešto „teta Saveta“ imao sam i ja više pokušaja, ali - traži, traži pa ćeš naći,  nemoj podrazumijevati stvari.

Sve što volim ili goji ili je nemoralno ili je nelegalno. Ali imamo svi te potrebe za katarzom. Treba mi neko s kim mogu da ćutim i neko s kojim mogu da se razumijem u potpunosti. Svaki posao je težak, biti javna ličnost nije nimalo lako.  Nemaš tu slobodu, nemaš privatnost, nemaš ništa, stalo sam pod snajperom. Ja stalo govorim iako sam ja jabna ličnost, ja nisam javno dobro. Nemam taj problem „šta ću danas obući, ko će me vidjeti“... kako se osjećam tako se ponašam. Ne robujem uzusima te vrste. Najljepša potreba mi je ta da sam s nekim ko mi je drag i mio, ko me „konta“.

Danas je sve lažno

Sve imalo više smisla prije pojave mobilnih telefona. Zorki 4, ja se sjećam kao mali da smo imali taj fotoaparat. Eto ponekad je možda neka fotografija crno-bijela bila da se zabilježi neki trenutak. Ali u principu, danas sve je „fake“, sve je lažno. Ljudi žive te lažne živote po društvenim mrežama. Da. Prije bilo moglo ljepše i ljudi se igrali u snijegu. Ja s Snješkom Bijelićom, ono. Otuđili smo se i kao što je moj jedan profesor rekao – taj proces je završen, nažalost. Bilo je smisleno, a sad je ono „šta ćeš obući, koliko ćeš, gdje ćeš biti, to, koliko ćeš para dati“...

U stvari, ono što je bitno, treba uživati, zato nemojte robovati datumima već svaki dan da vam bude Nova godina, probajte tako živjeti.

Je*ite se. Je*ite se, ima li ljepše želje? Kad se je*eš, dobro ti je, nisi isfrustriran, nisi, iskompleksiran... Šta da poželim - pune džepove, pune pasoše,  puna srca ljubavi, te klasične želje. Ma i je*ite se ljudi, jer kad se je*eš, lakše ti je... je*ite se, i uživajte u životu! Citiraću Ramba Amadeusa: „Jedi, pij, veseli se i na život pose*i se“.