Ipak, iako je daleko od zavičaja, uspomene na detinjstvo u rodnom Leposaviću i prazničnu euforiju južne srpske pokrajine nikada ne blijede.

Osvrćući se na to kako je praznik izgledao nekada, Cakana priznaje da je svaki Vaskrs na Kosovu i Metohiji bio nezaboravan doživljaj za djecu.

"Za nas je kao djecu to bila posebna svečanost i posebna radost. Tada smo dobijali poklone, od onih najsitnijih kao što su šarene bombonice, do malo krupnijih. Neko dobije haljinicu, neko cipelice, neko čarapice… Znali su da to iznivelišu da svi budemo zadovoljni. Nije to bilo Bog zna šta, ali nama deci je to bilo upečatljivo. Bilo je mnogo lijepo, kao djevojčica se sjećam tog farbanja jaja i tog velikog šarenila raznih boja…"

"Sve te običaje sam prenijela poslije na svoju porodicu. Dok su mi unučići bili mali ja sam to praktikovala, kupovala sam im poklone, a oni su se radovali. Uroš automobilima i raznim mačevima, a Dunja i Mirka lutkama", prisjetila se pjevačica.

Ona naglašava da, iako su se vremena promijenila, trudi se da duh praznika sačuva u svojoj porodici, ističući da je sreća njenih najbližih uvijek na prvom mjestu, pa tek onda bogata trpeza.

"Ponešto je i meni promaklo od običaja, ali sam većinom sve uspjela da prenesem na svoju porodicu. Važna mi je bila uvek ta vaskršnja radost, da tog dana djeca sve imaju i da ih obradujem da budu veseli i srećni. Da trpeza ne bude prenatrpana, da ne pretjerujemo, ali da se za svakoga nađe ono što voli da jede. Neko voli jagnjetinu, neko prasetinu, ali ja sam uvijek bila spremna da sve to pripremim. To sam uspjela da prenesem djeci, da je to naš najradosniji praznik i da treba da budu veseli i srećni jer je to poseban dan. Ako nisu u mogućnosti da taj dan budu sa porodicom, da onda budu sa prijateljima da se druže, da se raduju", istakla je Radosavljevićeva.

Ipak, odmah nakon prazničnih dana u sunčanoj Španiji, Cakanu očekuje izuzetno težak i emotivan povratak na Kosovo i Metohiju. Planira da tamo provede Prvi maj, ali povod je prije svega bolan – obilježavanje godišnjice smrti njene majke.

Njen dom više nije isti, a susret sa zavičajem joj sada donosi suze.

"Mnogo mi je teško kad odem na Kosovo i Metohiju, nezamislivo. Nisam očekivala da će biti tako. Mislila sam da ću se obradovati uvek kad vidim svoju kuću, međutim, tužno je kad dolazite u praznu kuću, a nema mame na terasi koja me čeka. Koliko god roditelji bili i stari, teško je kada ih više nema. Nedostaju mnogo, čini mi se svakog časa sve više i više. U početku niste ni svesni toga, tek kad prođe izvesno vreme shvatite koliko je teško kad ostnete bez oba roditelja", priznala je Cakana otvorenog srca.

“Željela sam svadbu na Kosovu, nije moglo”

Pjevačica Dragica Radosavljević Cakana udala se za svog izabranika Nebojšu Negića poslije 25 godina veze, a za Blic je nakon svega progovorila zašto im je trebalo toliko da sve organizuju. Cakana tvrdi da im je velika želja bilo venčanje na Kosovu.

"Vjenčali smo se u jednoj crkvi na Banovom Brdu u Beogradu. Na Kosovu nije mogla da se desi ceremonija, već sam pričala iz kojih razloga, tako da smo sve pomjerili i ostavili da bude u glavnom gradu", rekla je Cakana za Blic, pa je dodala:

Mnogo je bilo lijepo, prisustvovali su naši najbliži ljudi, naravno i kumovi, tako da nam je to zaista bilo dovoljno.

Što se tiče ostalih stvari, desiće se u jednom manastiru neka takozvana potvrda našeg venčanja, kako bih to nazvala, neki zavet koji planiramo da uradimo u manastiru na Kosmetu. Sve u svoje vrijeme naravno, ali eto, da kažem da nam je to bila velika želja, prenosi Informer.