„TITO IMA STOMAČINU, A JOVANKA JE PRAVA SELJANKA“ Isplivale tajne dnevnika nekadašnjeg supruga Elizabet Tejlor – glumac imao žestoke kritike za Brozove
foto: ilustracija
Kada je Ričard Barton sa Elizabet Tejlor krajem jula 1971. došao na Brione, dočekala ih je, napisao je glumac u svom dnevniku, “žena seljačkog izgleda i mali muškarac velikog stomaka”. Ona je bila šarmantna i “razornog” osmijeha, a njemu zbog zatamnjenih naočala nije vidio boju očiju. Iznenadilo ga je koliko je ona krupna, a on tako “malen i nježan”, i izuzev tog stomaka, sitan. I koraci su mu bili kratki, a ruka koju je Bartonu pružio za upoznavanje, isto je bila, zapisao je, “malena”.
Poznati glumački par došao je te godine u Jugoslaviju, kako bi se Barton pripremio za ulogu Tita, kojeg će kasnije igrati u filmu “Bitka na Sutjesci”. Supruga i popularna glumica Elizabet Tejlor pravila mu je društvo. Druženje s Titom, Barton je opisao u svojim dnevnicima koji će “Yale University Press” promovisati tokom avgusta.
Epizodu iz Titovog života generacije su, danas starije od 50 godina, pratile kao sapunicu uživo – glamurozne holivudske zvijezde za kojima su paparaci išli u stopu zbog ekscesa izazvanih ljubomornim ispadima i jugoslovenskog predsjednika sa svojom prvom damom.
Dobar ili dosadan domaćin?
Iako istorija o Titu privatno govori kao o dobrom domaćinu svjetskoj političkoj, ali i šoubiz eliti, Bartonu je Tito bio dosadan. Istovremeno je Elizabet Tejlor bila, pisao je Ričard Barton, fascinirana jugoslovenskim vođom. Titu je slavni par stigao 31. jula.
– Stigli smo srećno i odvezli smo se automobilom Mercedes-Benzom do i kroz Pulu, gde nas je čekao brod. Masa fotografa, novinara i TV ljudi čekali su nas na aerodromu. Uobičajena pitanja: “Kakav je osjećaj da glumiš velikog čoveka?”, “Koliko znate o Titu?”. Dali su nam vilu nedaleko od Titove. Vrlo vruće, bez klima uređaja. Madam Broz dočekala nas je u vili. Krupna žena vrlo seljačkog izgleda te krajnje šarmantna sa razornim osmijehom. Ponuđeni su nam kanapei (koje sam jeo, sklonivši hleb) i šampanjac, koji sam odbio, i ukusna turska kafa, koju nisam odbio, naveo je Barton u svom dnevniku.
– Dug, ali ugodan dan proveden sa Titom. Predsjedniku i supruzi poklonili smo Van Cleef & Arpels – komad pirita sa satom u njemu. Kad me Tito pitao o scenariju, rekao sam da mislim da je on u njemu malo predstavljen i kako treba da bude jači i da je ta uloga premala. Rekao je da je u redu da bude predstavljen jače, što se režiseru izuzetno dopalo. Tako da ću možda imati nešto bolje i više ću da radim nego samo da stojim i izgledam kao “čovjek sudbine”, napisao je 1. avgusta.
Barton je 21. jula 1971. godine, u svom dnevniku zapisao:
– Veći dio jučerašnjeg dana proveo sam sa Jugoslovenima u razgovoru o Titovom filmu. Puno fascinantnih priča o komunizmu i Rusiji, ali najviše o Titu. Idemo, na Titov poziv, da ga vidimo dvadeset osmog. Trebalo bi da bude vrlo zanimljivo, u najmanju ruku, napisao je on.
Film “Bitka na Sutjesci” ratni je film iz Drugog svjetskog rata o Operaciji Švarc, kako su joj ime dali Nemci koji su ju i započeli. Cilj je bio da unište jugoslovenske partizanske jedinice u blizini Sutjeske, u jugoistočnoj Bosni. Bitka je počela 15. maju i završila se 16. juna 1943. Poginulo je 7.500 partizana, muškaraca i žena.
Luksuz Brozovih i nervozna posluga
Ričardu Bartonu ratni lik se dopao, ali sam predsjednik Tito baš i ne.
– Malo me iznervirala nervoza s kojom nas posluga sve poslužuje. Tito i Jovanka žive u neverovatnom luksuzu, neuporedivim s bilo čim drugim što sam vidio. Nakon ručka, predsjednik i ja smo puno razgovarali o ratu, a posebno o Sutjesci. Pitao sam ga voli li Staljina. Dugo sam čekao na odgovor i na kraju je rekao da mu se “sviđa, odnosno, divi mu se kao političaru, ali da ga ne voli kao čovjeka”, istakao je Ričard Barton.
U dnevniku opisuje i svoj put.
– Pozvao nas je u 16 sati i išli smo kabrioletom Lincoln Continental. Odmah je, ni pedesetak metara od kuće, vozeći preko vrlo oštrog kamena, probušio prednju desnu gumu. Umjesto da se zaustavi i ugasi motor, on je pojačao broj okretaja, a mi smo se klackali i trzali nekih desetak sekundi koje su parale živce. Ostavili smo auto i otišli pješice u mali zoološki vrt sa slonom i kozama, gazelama… Odjednom je izgledao vrlo staro i još sitnije nakon incidenta s automobilom, ali ubrzo je ponovo bio stari, samopouzdan. Činilo se da se pomalo bojao slona dok ga je hranio, pisao je glumac.
Posljednji put se Tito u dnevniku spominje 2. avgusta 1971.
– U 9.30 sam vidio PR-ovca koji mi je postavio mnogo pitanja o tome zašto sve to radim. Po ko zna koji put sam napamet ponovio “Sjajan čovek”, “Sjajna prilika”, “Nadam se da mogu da ispoštujem pravdu”… Nadao sam se zapravo da oni mogu da ispoštuju pravdu prema meni. Dajte mi alat, i ja ću da nastavim s poslom. Da nije, zapravo, Elizabet Tejlor oduševljena snagom i slavom svega toga, dao bih sve od sebe da prekinem i pobegnem, tako je ogroman napor trpiti dosadu, posebno beskrajni prevedeni razgovori. I Tito i Madam Broz pričaju duge priče, zbog kojih ne dopuštaju da ih prevodioci prekidaju, pa nakon što poslednju završi, čovjeku je sasvim svejedno o čemu se govori, opisuje razgovore sa Titom i Jovankom.
Postoje priče koje tvrde da je Barton bio ljubomoran na Tita zbog njegove prisnosti sa Elizabet, pa je iz tog razloga i pisao ovakve stvari. Njoj je Josip Broz bio zabavan, svjetski čovek lepih manira, a Tito herojski lik. Svoju je naklonost, moguće je, istakla i pretjerano, kako bi Bartona napravila ljubomornim. Oboje su bili “bolesno” ljubomorni dok su bili zajedno.
– Bilo je i povremenih svijetlih trenutaka. Tito na engleskom: “Bilo mi je jako drago kad mi je baka umrla”. Elizabet: “Zašto?”, Tito: “Zato što je to značilo da je prestala da me tuče”. Elizabet: “Užasno je da kažete takvu stvar”. Tito: “Bila je mala, ali jaka i uvek ljuta”, naveo je glumac.
BONUS VIDEO:
Možda vas zanima
Razonoda
vremenska prognoza
Sarajevo
Banja luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Zenica
Prijedor
Pale
