Jedan od najglasnijih kritičara je Nenad Grković, poslanik i član Komisije, koji tvrdi da se rukovodstvo BHANSA-e prema Parlamentu ponaša selektivno – kada im je potrebna pomoć, dolaze, a kada dobiju ono što žele, ignorišu institucije države.

„Kada su im računi bili blokirani, redovno su dolazili na sjednice Komisije i tražili pomoć. Čim su finansije deblokirane, počeli su se ponašati kao da Parlament ne postoji“, kaže Grković za Aloonline.

On podsjeća da je Finansijska kriza BHANSA-e bila posljedica blokade sredstava u vezi sa međunarodnim arbitražnim sporom (Viaduct), iako agencija nije bila strana u postupku. Uprkos tome, prihodima od taksi za prelete, koji čine osnovu njenog budžeta, bilo je privremeno onemogućeno raspolaganje, što je dodatno ogolilo slabosti u upravljanju.

„Mi nismo sud, nismo tužioci. Saslušanje služi da dobijemo informacije i na osnovu njih odlučimo šta su naredni koraci. Rukovodstvo BHANSA-e mora jasno reći u kakvom je stanju agencija,“ tvrdi Grković.

Prema njegovim riječima poseban problem predstavlja odlazak kontrolora letenja. Prema dostupnim informacijama, od 11 kontrolora njih osam je napustilo BHANSA-u, što otvara ozbiljna pitanja o dugoročnoj održivosti sistema.

„Jedan kontrolor košta oko 300 hiljada maraka. Normalno je da se ugovorom obaveže da određeni period mora raditi, kao što je slučaj sa ljekarima. Ovde je očigledan ozbiljan propust rukovodstva“, upozorava Grković.

Međutim, najteže optužbe odnose se na političku kontrolu nad BHANSA-om. Grković tvrdi da se agencijom faktički upravlja kroz stranačke i porodične veze.

„Da se ne lažemo, BHANSA-om upravlja HDZ. Direktor BHANSA-e Davorin Primorac je zet Dragana Čovića-lidera HDZ-a BiH. Pokušalo se čak i kroz zakon omogućiti da on ostane na toj poziciji praktično neograničeno. Mi smo to u Parlamentu spriječili“, kaže Grković, dodajući da direktoru uskoro ističe mandat.

Grković poručuje da taj pokušaj da se zakonski „zabetonira“ pozicija direktora mnogi vide kao najjasniji dokaz da BHANSA nije tretirana kao nezavisna državna agencija, već kao politički plijen koji treba zaštititi od promjena i odgovornosti.

“Zakazano javno saslušanje zato se ne tiče samo jednog rukovodstva, već postavlja šire pitanje: da li vazdušnim prostorom BiH upravljaju institucije države ili političke i porodične veze. Od odgovora koji budu dati zavisi da li će BHANSA krenuti putem reformi ili ostati simbol zarobljene institucije”, zaključuje Grković.