Povodom Svjetskog dana štednje, koji se obilježava 31. oktobra, iz Centralne banke BiH naveli su da depoziti stanovništva imaju daleko najveće učešće u ukupnim depozitima kod komercijalnih banaka, čak 53,4 odsto pa stoga predstavljaju važnu osnovu finansiranja i funkcionisanja banaka.

[caption id="attachment_43450" align="alignnone" width="750"] FOTO/GLASSRPSKE[/caption]

- Ako posmatramo depozite stanovništva po ročnoj strukturi, oročeni i štedni depoziti u septembru ove godine iznosili su 5,46 milijardi KM ili 37,7 odsto ukupnih depozita stanovništva, od čega kratkoročni depoziti čine 318 miliona maraka, a dugoročni 5,14 milijardi maraka. Transakcijski računi i depoziti po viđenju čine 9,03 milijardi KM ili 62,3 odsto ukupnih depozita stanovništva - kažu u Centralnoj banci BiH.

Stanovništvo u BiH kontinuirano povećava ukupne depozite, međutim postoje značajne razlike u kretanju depozita zavisno od tipa.

- Transakcijski računi su porasli za 19,8 odsto odnosno 854 miliona KM, a depoziti po viđenju bilježe porast od 9,3 odsto odnosno 327 miliona KM. Oročeni i štedni depoziti, koji odražavaju štednju, na godišnjem nivou bilježe blagi pad od 0,6 odsto ili 34 miliona KM. Stagnacija oročenih i štednih depozita stanovništva na godišnjem nivou je evidentna od aprila 2020. godine - navode iz Centralne banke BiH.

Kako dodaju, na stagnaciju oročenih i štednih depozita stanovništva uticale su nepovoljne ekonomske prilike tokom pandemije, jer su mnogim građanima smanjena primanja i stoga nisu mogli štedjeti kao u ranijim periodima, a dio štednje iskoristili su za pokrivanje trenutnih potreba. Guverner Centralne banke BiH Senad Softić poručio je da izazovna vremena zahtijevaju i pažljivo upravljanje resursima.

- Potreba za znanjem o raznim vidovima štednje je veća nego ikada i garant je boljih životnih i investicijskih odluka. Čak i mala ušteda svaki dan može biti veoma važna za vremena koja dolaze - rekao je Softić.

Član Udruženja ekonomista RS SWOT Marko Đogo rekao je za “Glas Srpske” da od 2008. godine postoji trend u porastu učešća depozita stanovništva, tako da je ovo samo nastavak trenda koji je postojao i prije pandemije. Objasnio je da je štednja donekle i posljedica društvene nejednakosti.

- Oni koji imaju oni mogu i da štede, oni koji žive na granici opstajanja se zadužuju kod banaka. Jedan odsto stanovništva je jako bogat, od 20 do 30 odsto stanovništva spada u srednju klasu, a ta cifra je nekada bila 90 odsto - naveo je Đogo koji je i profesor na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu.

Na pitanje da li smanjenje potrošnje usporava ekonomiju, Đogo objašnjava da veća štednja ne usporava privredni rast.

- To je zato što kod nas oni koji imaju novca ne štede na hrani, već na nekom kapitalnom dobru koje ionako uvozimo. Ne proizvodimo čak ni veš-mašine i TV aparate i u tom dijelu uzdržavanje od potrošnje ne pogađa domaće proizvođače - rekao je Đogo.

Istraživanja

Iz Centralne banke BiH navode da regionalna istraživanja pokazuju da relativno mali broj građana u BiH štedi.

- Oko 20 odsto građana anketiranih u 2019. izjasnilo se da ima ušteđevinu, a samo 15 odsto je potvrdilo da kontinuirano štedi - navedeno je u saopštenju.