Korisnici društvenih mreža nedavno su otvorili dušu i podijelili svoja najupečatljivija sjećanja, dokazujući da tanka linija između tragedije i komedije često prolazi baš kroz grobljansku kapiju.

Na popularnom forumu Reddit, ljudi iz Srbije su se prisjećali anegdota sa sahrana, a mnoge od njih su nasmijale sve.

Ponekad se najneprijatnije situacije dese upravo zbog dječije nevinosti u trenucima koji zahtijevaju ozbiljnost.

"Kad su nas uveli u kapelicu da zapale sveću, burazer i ja koji smo tada imali 4, 5 godina smo počeli da pevamo rođendansku pesmu i da duvamo svećice. Majka kaže da je hladan znoj oblio, rodbinu ionako retko viđamo sa njene strane, al' kad ih vidimo bude nezaboravno" napisao je jedan korisnik.

Sličnu scenu na groblju priredila je i jedna djevojčica koja je grob zamijenila za pozornicu.

"Popnem se lepo na grob i pevam Tanju Savić, a mikrofon mi je sveća... Naravno, uhvatim kad moji odu do dva tri groba okolo da obiđu. Imala sam 4 godine, glupačica" prisjetila se jedna korisnica.

Seoske sahrane i specifičan mentalitet starijih srpskih sugrađana često su izvor crnog humora, naročito kada se u priču uplete umor ili sujeta.

"Kod mog dede u selu obično sanduk prevoze u traktorskoj prikolici. Prilikom jedne pauze moj deda seo na prikolicu, ćale mu tada prišao i pitao: 'Šta je, proveravaš je l' udobno?'. Deda đipio s prikolice, ceo dan nije pričao sa ćaletom. Drugi put deda nije išao na neku sahranu. Pitali ga zašto, a odgovor je bio: 'Neće ni on meni doći'," navodi se u jednom od komentara.

Da sudbina voli da se poigra i u najtužnijim povorkama, pokazuje i nevjerovatan peh sa vijencem koji je postao legendaran u jednom selu.

"Pošto je put bio pravi seoski, i traktor udari o kamen, padne jedan venac sa traktora, a čovek koji je išao baš iza traktora ga uhvatio. Tek se čulo iz povorke, citiram: 'Svetomire, ti uhvati bidermajer'," podijelila je jedna korisnica staru anegdotu.

Tehnologija u grobu takođe piše nevjerovatne scenarije, a reakcije sveštenstva u tim trenucima su neprocjenjive.

"Tetka kad je preminula, rođaci su stavili lične stvari u grob, između ostalog i mobilni telefon koji je bio uključen. U toku sahrane dok je sveštenik vršio opelo, telefon je počeo da zvoni. Svi u kapeli sa obe strane sanduka su pogledali u sanduk, a sveštenik onako zbunjen im je rekao: 'Pa javite se'," napisao je jedan od učesnika u diskusiji.

Jedna od najbizarnijih priča stiže od fotografa koji je prisustvovao sahrani bogate bake iz inostranstva, gdje je nepovjerenje porodice preraslo u pravi horor-spektakl.

"Unuci donose bušilicu i otvaraju babu da provere da im nije neko uvalio prazan sanduk. To je bio toliki smrad da su krenuli da padaju u nesvest. Unuci se dosete da se fotkaju s babom pre nego što se zatvori sanduk i kreću jedan po jedan. Moj ćale slika, a oni posebno doterani, ispravi odelo, osmeh obavezan..." stoji u svjedočanstvu ovog korisnika.

Nakon ukopa, drama se obično seli na ručak, gdje se uz jelo i piće dešavaju propusti koji se pamte decenijama.

"Komšija Brko umro i sahranjen, dođemo na ručak, prilazi nam drugar i kaže: 'Momci, čorba je super al' ja je ne bih jeo, uskočila mačka u nju'. Sjedamo tako i gledamo kako narod kusa čorbu, niko ne progovara, komšija Rade je spucao tri tanjira" opisao je jedan korisnik.

Ipak, priča koja je ostavila najjači utisak odnosi se na snalažljivost u trenutku smrti i transport koji niko nije očekivao.

"Deda umro na Divčibarama, a ako prijave tamo smrt, kreću komplikacije i skup dovoz. Ratni plan: Mile seda u kola, obara zadnja sedišta, ubaci dedu kroz gepek i pod okriljem noći ga doveze kući. Posle 2-3 meseca pita moja keva Mileta: 'Bre Mile, jel ti bila frka? Noć, planina, mrtav čovek pozadi?'. A Mile: 'Ma nije frka, jedino dok sam silazio niz Divčibare, kad god ja na kočnicu, a on me nogama gurka u leđa'," zaključuje se u ovoj nevjerovatnoj kolekciji narodnih iskustava, prenosi Telegraf.