Če Gevara je tokom svoje prve posjete Jugoslaviji pokazao fascinaciju Gavrilom Principom, a autor knjige Mundo Libre otrio je povezanost slavnog argentinskog revolucionara i partizanskim modelom borbe.

Autor knjige Mundo Libre otkriva kako je Če Gevara, ikona globalne revolucije, pratio partizanske strategije u Jugoslaviji i zašto ga je posebno zanimao Gavrilo Princip.

Godišnjica smrti najpoznatijeg revolucionara Če Gevare obilježava se devetog oktobra širom svijeta. O fenomenu planetarno poznatog Argentinca u specijalnoj emisiji Puls Srbije vikend razgovarali su Marko Krstić iz Etnografskog muzeja i Aleksandar Đenić, izvršni sekretar Nove komunističke partije.

Devetog oktobra biće 57. godina od smrti legendarnog idola ljevičara, koji je ubijen i obezglavljen na najmonstruozniji način u Boliviji. Mitovi i istine o njemu prisutni su i dan-danas.

Krstić je pričao o radu na svojoj knjizi Mundo Libre koja se bavi ideologijom Če Gevare, kao i o trenutku kada je imao prvi "kontakt" sa ovim slavnim revolucionarem:

– To je bilo 2005. godine, tada sam se susreo sa njim, tačnije tada sam počeo da ga istražujem, to je jedan ogroman materijal. Međutim, kao što je i on sam govorio da svako treba da pronađe svoju unutrašnju revoluciju, tako sam i ja shvatio da moram da pronađem svog Če Gevaru i neki moj ugao koji bi zapravo osvetlio jedan dio njegovog života koji nije u istorijografiji. Iz tog razloga sam se i fokusirao na ta tri dana pred smrt, a pošto se lišio praktično svih političkih funkcija i vratio Kubi državljanstvo. Ne zaboravite, on je Argentinac koji se borio za slobodu Kube, dobio njihovo državljanstvo, sve njihove počasti, da bi nakon nekoliko godina i njoj vratio državljanstvo i otišao da nastavi borbu za narod Bolivije. To je jako indikativno, zbog čega se nije borio za argentinsku slobodu? Meni je to interesantno iz ugla slobode, to je opštečovečanska tema, koja može da se analizira još od Sokrata, pa i Hrista, sve do današnjih dana.

Krstić se dotakao i povezanosti Če Gevare sa Srbijom:

– Na nekom određenom nivou, ne samo političkom, ono što je bila gerila, to su bili srpski ustanici. Jako je interesantno da je Če Gevara pratio, a i implementirao, u svoje knjige o borbi, partizanski model ratovanja. Interesantno je da se u prvoj posjeti Jugoslaviji jako interesovao za Gavrila Principa. Tako da postoji jedan dio tema koje spajaju Če Gevaru i Srbiju, sa jednom idejom da bi uvijek bilo dobro da se priča o ljudima koji su na neki način promijenili svijet.

Đenić je pričao kako on doživljava Če Gevaru i sve ono što je uradio sa svojom ideologijom:

– Pa svakako da je jedan od najvećih ikona 20. vijeka i on opravdava opravdani bunt, a pogotovo mladih, on je simbol bunta ljudi koji se bore za slobodu protiv bilo kakve pritiske i u tom smislu je on kao simbol borbe za pravdu, jednakost, nešto što je istorijska praksa pokazala da on živi čak i danas. Poznavajući svoju ličnu istoriju, moj deda je imao njegov poster, moj otac, pa na kraju krajeva i ja. U čitavom svijetu on je simbol raznih generacija kao simbol borca za pravdu i slobodu. Tako da, dok god postoje gladni i siti, neke nacije koje žele uništenje drugih, dotle će i simbol Če Gevare biti živ.

(Kurir)