Međutim, u Norveškoj ne postoje takve tajne i tabui. Zarada i pripadajući porezi svakog zaposlenog u zemlji su javni i njih vrlo lako može da sazna svako ko je zainteresovan.

Zarade zaposlenih u prošlosti su u Norveškoj štampane u vidu knjige, koja je potom dopremana u javne biblioteke. Knjiga je sadržavala spisak svačijih prihoda, imovine i porez koji se na sve to plaća. Ove informacije sada su još dostupnije građanima jer se nalaze na internetu, samo nekoliko klikova od njih.

Promjena u načinu objavljivanja zarada desila se 2001. godina i imala je insant efekat, podstičući mnoge da zavire u novčanik svojih komšija i kolega.

„To je za mnoge postala čista zabava. Vrlo lako automatski ste mogli da saznate koliko vaši prijatelji zarađuju, samo logovanjem na Fejsbuk. U jednom momentu je postalo smIJešno“, kaže Tom Stavi, bivši ekonomski novinar u nacionalnim dnevnim novinama VG.

On ističe da je transparentnost veoma važna, posebno što Norvežani plaćaju visoke poreze na doprinose – prosječno 40,2 odsto.

„Kada plaćate toliko mnogo, treba da znate da li i svi ostali to rade. I treba da li taj novac odlazi na nešto odgovorno. Moramo da imamo povjerenje i u poreski sistem i u sistem socijalne zaštite“, objašnjava Stavi stav Norvežana prema javnosti plata.

Zbog toga je ova zemlja potrebu za transparentnošću i poverenjem stavila iznad problema koje može da izazove zavist zbog razlika u zaradama.

Ali, velikih problema i nema jer u Norveškoj većina zaposlenih ima poprilično dobru ideju koliko njihove kolege zarađuju bez da to provjeravaju u zvaničnim listama. Takođe, plate u određenim sektorima su regulisane kolektivnim ugovorima pa su razlike u zaradama relativno male. Zbog toga informacije u registru zarada za mnoge građane nisu bile veliko iznenađenje.

Svi znaju svačiju platu i svi znaju ko je gleda

Međutim, Tom Stavi i grupa njegovih istomišljenika zalagali su se da vlada donese mjere koje će podstaći ljude da dvaput razmisle prije nego što počnu da čeprkaju po platnim izvještajima sovjih kolega, komšija i prijatelja.

Vlada je ovu inicijativu prihvatila, tako da se podaci sada nalaze na sajtu poreske uprave, a da biste ih pogledali morate da unesete nacionalni identifikacioni broj. To znači da pretraga više nije anonimna, a najveća promjena je u tome što predmet pretrage vidi ko je sve zainteresovan za njegovu zaradu.

„Od 2014. godine moguće je da saznate ko je pretraživao informacije o vama. Primetili smo značajan pad pretraga, skoro deset puta manje nego što je bilo ranije. Mislim da je ova novina suzbila voajerski mentalitet“, objašnjava Hans Kristijan Holt.

BONUS VIDEO: