Ali ponekad jedan od roditelja, a da toga nije ni svjestan, može dovesti kući pravog monstruma. Strašna priča o Rozalin Mekginis doazuje upravo to.

Rozalin Mekginis je rođena u Springfildu, gradu na srednjem zapadu Sjedinjenih Država. Bila je poslušna i mirna, odličan đak, a u slobodno vrijeme je pohađala muzičku školu, gdje je svirala violinu i maštala da jednog dana postane veterinar.

O njenom ocu se ne zna ništa, devojčicu je odmalena odgajala samo majka. Jednog dana, kada je žena dijelila letke za „susjedsku stražu“, slučajno je srela Henrija Pijata. Počeli su da pričaju i shvatili da imaju mnogo toga zajedničkog. Ubrzo je između njih odpočela veza, a ljubavnici su počeli i da žive zajedno.

Kada je Rozalin imala 10 godina, njen očuh ih je preselio u Oklahomu. Tada majka i kćerka nisu ni razmišljale zašto bi se odselile tako daleko od kuće. Tek kasnije je postalo jasno, na taj način je Henri uspio da ih zapravo izoluje od njihovih rođaka.

Nakon selidbe, porodici Mekginis je počelo da se dešava nešto strašno. Kao da se Pijat potpuno promijenio. Redovno je dizao ruku na Rozalininu majku, a kasnije ih je i seksualno uznemiravao. Djevojčica je tek napunila 10 godina, muškarac je imao 42 godine. Ovo nije moglo dugo trajati. Žena je shvatila da će se desiti velika katastrofa ako odmah ne prekine odnose sa čudovištem.

Ostavila je Henrija, a zatim se za pomoć obratila skloništu za žrtve porodičnog nasilja. Činilo se da će u ovom trenutku ono što se dogodilo ostati samo užasno sjećanje, ali najgora stvar u životima ove dve žene tek je počela.

31. januara 1997. Rozalin je krenula u školu, ali nikada nije stigla do nje, na putu joj se pojavio Henrijev sin iz prvog braka. Presreo je djevojčicu odmah na ulazu u zgradu i odvezao je malim sivim kamionetom na adresu koju je naveo njegov otac – u hotelsku sobu u Tulsi, koja je bila udaljena oko dva sata vožnje od škole.

Stigavši na mjesto i vidjevši svog očuha, Rozalin se uplašila, ali ju je Henri odmah smirio. Čovjek je uvjeravao svoju pastorku da će njena majka uskoro doći kod njih, ali se to nikada nije dogodilo. Umjesto toga, ušli su u auto i odvezli se od Tulse do Vagonera. Na putu je zločinac izmislio priču da Rozalina majka više ne želi da je vidi i ako odluči da se vrati kući, čekaće je nevolje.

Kada se njena kćerka nije vratila iz škole, majka je odmah prijavila policiji. Ona je napomenula da je djevojku mogao da kidnapuje njen bivši partner, koji se dan ranije zakleo da će se osveti što ga je napustila. Ali čak i uz brzu potjeru, istražitelji nisu mogli pronaći Henrija i Rozalin. Tragalo se i za Henrijevim sinom, koji je pomogao ocu u otmici djevojčice.

Pijat je učinio sve što je bilo moguće da svoju poćerku drži van vidokruga javnosti. Natjerao ju je da ofarba kosu i da nosi naočare. Dok je putovala po zemlji, od nje se zahtijevalo da se predstavlja svojim novim imenima. Bio je okrutan ne samo prema djevojci, već i prema sinu. Henri je često koristio nedozvoljene supstance i mučio djecu. Poslao bi ih da prose kako bi kupili hranu i benzin za auto. Trijo je boravio u hotelima i na rančevima. Na kraju su stigli do Meksika.

Kada je Rozalin imala 11 godina, njen kidnaper je konačno izgubio razum. Odlučio je da se oženi djevojčicom, priredivši lažno vjenčanje, čemu je prisustvovao njegov sin tinejdžer. Sve ovo vrijeme, čudovište je nastavilo da tuče djevojčicu sve dok nebi izgubila svijest i redovno je silovao. Iako je više puta pokušavala da pobjegne, njen otmičar bi je uhvatio i kaznio na još okrutnije načine.

Već u prvoj godini, Rozalin je zatrudnila sa svojim očuhom, ali je doživjela pobačaj. Uplašena djevojka nije razumjela šta joj se dogodilo. Pijat je suvo naredio da se ono što je izašlo iz nje baci u toalet... Tri godine kasnije ponovo je zatrudnila. Beba je rođena u zadnjem dijelu kombija. Tada je mlada majka imala samo 15 godina.

Rođenje prve bebe, kao i druge i narednih sedam, nije nimalo ublažilo žar okrutnog manijaka. Kidnaper je redovno tukao Rozalin sa svime što mu je bilo na vidiku. Djevojčica je zadobila teške povrede pesnicama, palicom, pivskim flašama i komadima drveta. Imala je mnogo ogrebotina i preloma, ali nije mogla ništa da preduzme. Djeca su shvatila da se nešto strašno dešava, ali nisu mogla da zamisle da su, kao i njihova majka, u zatočeništvu čak ni u najgoroj noćnoj mori...

Da bi odagnao sumnju, Pijat je smislio legendu. Kada je Rozalin napunila 18 godina, natjerao ju je da ode u policijsku stanicu i prizna da je zatrudnila od svog prijatelja Meksikanca i da je pobjegla iz straha. Njegov glavni cilj je bio da je istražitelji uklone iz nacionalnog registra nestalih osoba. U Henrijevom autu, parkiranom tri bloka od kuće, u to je vrijeme bilo troje djece. Rekao je Rozalin da ih nikada više neće vidjeti ako se ne vrati u roku od dva sata. Djevojka je poslušala.

Poslije ovoga begunci su se smjestili u stari prljavi šator, gdje su vladali potpuno nehigijenski uslovi. Piat je uzeo skoro svu milostinju i potrošio je na drogu i alkohol. Rozalin je morala da skupi preostala sredstva da prehrani djecu. I jedan odlazak u prodavnicu joj je zauvijek promijenio život.

Početkom 2016. Rozalin, koja je tada koristila pseudonim Stefani, otišla je u kupovinu u supermarket. Dok je sa djecom stajala u redu na kasi, bračni par joj se obratio. Muškarac i žena osjetili su da nešto nije u redu, djevojčica i njena djeca su bili iznemogli i prljavi. Ponudili su joj da plate kupovinu, a Rozalin je sa zahvalnošću prihvatila pomoć. Onda je shvatila da ako sada nešto ne uradi, možda neće imati drugu šansu.

Rozalin im je ispričala svoju horor priču. Tada je imala već 30 godina, a njen kidnaper 62. Brižna žena, šokirana onim što je čula, obećala je da će pomoći nesrećnoj ženi da se izvuče iz zamke, ali je morala da postupi oprezno.

Pogodili su trenutak kada se monstrum ponovo napio i zaspao, brzo spakovali stvari i ušli u taksi. Rozalin je imala osmoro djece. Njen prvenac, tada već tinejdžer, je nekim čudom pobjegao ranije.

Mekginisova je odmah otišla u američki konzulat u Meksiku, gdje je zatražila pomoć. Slučaj je odmah prebačen na FBI. Agentima je trebalo godinu dana da mu uđu u trag. U septembru 2017. muškarac je uhapšen i kasnije proglašen krivim za otmicu, zlostavljanje djece, okrutnost i nasilje.

Manijak se nije složio sa izrečenim optužbama i do samog kraja je nastavio da insistira da nije uradio ništa strašno ili protivzakonito ni u odnosu na Rozalin ni njihovu zajedničku djecu. „Nikada nisam zlostavljao djecu. Samo sam vodio ljubav sa svojom ženom“, rekao je kriminalac.

Njegova krivica je dokazana, a u februaru 2018. osuđen je na doživotnu kaznu zatvora. Pored toga, naređeno mu je da plati Rozalin kaznu od 100.000 dolara kao kompenzaciju za moralnu štetu.

Rozalin je dugo patila od teške psihološke traume. Više od 20 godina provela je u jazbini manijaka! Iako je njen silovatelj bio iza rešetaka, živjela je u strahu da će on iznenada skočiti iza ugla i ponovo je oteti. Vremenom je ovaj bol počeo da jenjava, a život je počeo da se poboljšava. Ali niko joj nikada neće vratiti tih dvadeset ukradenih godina mladosti.

Što se tiče Pijatovog sina, koji je pomogao ocu u otmici, on je oslobođen. Mladić je priznao i objasnio da je, strahujući za svoj život, bio primoran da ga posluša, prenosi Stil.