VIŠKOVIĆ PREDSTAVIO PROGRAM RADA VLADE SRPSKE: „Zajednički cilj – jaka, stabilna i prosperitetna Srpska“

Višković je rekao da je Vlada Republike Srpske u njegovom proteklom mandatu ostvarila zapažene rezultate u izazovnim političkim i ekonomskim uslovima, te posebno složenim međunarodnim okolnostima.

On je dodao da je Plan rada, koji je izložio u decembru 2018. godine, u značajnoj mjeri morao da bude modifikovan zbog pandemije virusa korona, koja je potrošila skoro dvije godine, kao i sukoba u Ukrajinu, koji je donio novu krizu kojom se Vlada bavila cijelu ovu godinu.

– Međutim, i pored toga, mogu da kažem da svi ekonomski i fiskalni pokazatelji Republike Srpske ukazuju da smo uspjeli u prvom redu da očuvamo zdravlje naših građana, što nam je bilo najvažnije, a onda i da očuvamo radna mjesta i privredne subjekte, te da dodatno povećamo zaposlenost. Pored toga, započeli smo brojne strukturne reforme i velike infrastrukturne projekte, koje ćemo završiti u narednom mandatnom periodu – naglasio je Višković.

Sumirajući sve urađeno, Višković je naveo da je Vlada, radeći zajedno sa socijalnim partnerima, poslovnom zajednicom i sindikatom, pored brige za zdravlje svojih građana, najveću pažnju posvetila privredi, povećanju njene konkurentnosti i produktivnosti, te očuvanju zaposlenosti i povećanju plata radnika.

„Ukupni efekti poreskog rasterećenja rada iznose oko 415 miliona KM godišnje“

On je pojasnio da je u okviru poreske reforme rasterećenja rada od 2018. godine do danas izvršeno višestruko rasterećenja rada, jer je došlo do povećanja osnovnog ličnog odbitka sa 200 KM na 1.000 KM, smanjenja zbirne stope doprinosa sa 33 odsto na 31, smanjenja stope poreza na dohodak od ličnih primanja sa 10 odsto na osam odsto, te povećanje ličnog odbitka za izdržavane članove porodice u iznosu od 100 odsto.

Ukupni efekti poreskog rasterećenja rada iznose oko 415 miliona KM godišnje, što praktično znači da se Vlada Republike Srpske godišnje odriče tog iznosa u korist radnika.

U posmatranom periodu, poreski klin, koji odražava poresko opterećenje, odnosno učešće poreza i doprinosa u bruto plati, smanjio se sa 38,5 odsto na 34,1, posmatrano za neto platu od 1.000 KM.

– Poređenja radi, poreski klin u Srbiji iznosi 38,1 odsto, Hrvatskoj 39,2 odsto, a u FBiH 42,6 odsto posmatrano za prosječnu platu – naveo je Višković.

Prema njegovim riječima, kod poreza na dobit izvršeno je proširenje olakšice po osnovu ulaganja u proizvodnju, čime se Budžet godišnje odriče oko 5,4 miliona KM u korist poslovnih subjekata. U prethodne tri godine na ovaj način je rasterećena privreda za oko 16 miliona KM.

– U oblasti neporeskih prihoda ukinuto je nekoliko veoma značajnih davanja, tako da je ukupan efekat smanjenja neporeskih davanja 30,5 miliona KM na godišnjem nivou, tako da su i ta sredstva ostala privredi i građanima – pojasnio je Višković.

„Smanjen broj nezaposlenih“

Prosječna plata nakon oporezivanja je sa 857 KM 2018. godine povećana na 1.198 KM u oktobru 2022. godine, odnosno za 39,8 odsto. Broj zaposlenih je sa 266.309 osoba 2018. godine povećan na 284.260 u ovoj godini, dok je broj osiguranika sa 304.024 lica 2018. godine povećan na 326.047 lica ili za 7,2 odsto.

Višković je dodao da je broj nezaposlenih sa 105.000 u 2018. godini smanjen na 66.504 ljudi u septembru 2022. godine ili za 37,1 odsto.

– Sve navedeno dokazuje da smo u potpunosti, bez obzira na pandemiju virusa korona i ekonomske posljedice sukoba u Ukrajini, odgovorili na naš prvi cilj, odnosno povećanje konkurentnosti i produktivnosti privrede Republike Srpske sa ciljem povećanja plata – naglasio je Višković.

„Uspjeli smo da očuvamo zdravlje građana“

Govoreći o zdravstvenom sistemu koji je u prethodnom periodu akumulirao neizmirene obaveze, Višković je rekao da su u proteklom mandatnom periodu, i pored svih izazova sa kojima se se susreli zbog virusa korona, uspjeli da očuvaju zdravlje građana, što im je bio osnovni zadatak, te da pored toga, zaustave dalje akumuliranje neizmirenih obaveza.

– Pored navedenog, uspjeli smo dodatno da ojačamo fiskalnu odgovornost u zdravstvu, uvodeći dio zdravstvenih ustanova, prvenstveno domova zdravlja, u trezorski sistem poslovanja. Takođe, usvajanjem zakonske regulative, odnosno Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju, dodatno smo unaprijedili prava građana i pacijenata prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu. Na osnovu svega urađenog, mogu reći da smo u mandatu koji je iza nas zdravstveni sektor učinili fiskalno održivim, ali u narednom periodu pred nama je još dosta posla – rekao je mandatar za sastav nove Vlade Republike Srpske.

„Uspostavljen sistem za koordinaciju nadzora javnih preduzeća u Srpskoj“

Višković je dodao da nakon četiri godine mandata može reći da je Vlada Srpske napravila iskorak po pitanju stvaranja uslova za reformu javnih preduzeća.

– Vlada je usvojila veoma detaljan i sveobuhvatan akcioni plan za reformu javnih preduzeća u Republici Srpskoj iza koga je dvogodišnji rad domaćih i međunarodnih eksperata iz međunarodnih finansijskih institucija, tako da će pred novom Vladom biti zadatak da, poštujući dinamiku datu akcionim planom, realizuju sve predviđene aktivnosti.

Sa druge strane, uspostavili smo sistem za koordinaciju nadzora javnih preduzeća u Republici Srpskoj kojima je dodijeljen status preduzeća od posebnog interesa za Republiku Srpsku, kao i onima u kojima Vlada Republike Srpske vrši funkciju skupštine akcionara – podsjetio je Višković.

On je pojasnio da je cilj uspostavljanja sistema za koordinaciju jačanja nadzora i doprinosa ekonomskom razvoju Republike Srpske, a sistem za koordinaciju podrazumijeva osnivanje organizacione jedinice za koordinaciju nadzora javnih preduzeća u Generalnom sekretarijatu Vlade, što će biti jedan od prvih zadataka nove Vlade Republike Srpske.

– Prema tome, mogu da kažem da smo napravili iskorake po pitanju reforme javnih preduzeća, da smo definisali jasan pravac reformi u naredne dvije godine i da ćemo biti maksimalno posvećeni da planirani posao završimo u definisaim rokovima.

Pandemija virusa korona, koja nam je oduzela gotovo dvije godine mandata, te ekonomski izazovi sukoba u Ukrajini, kojima smo se bavili cijelu 2022. godinu uticali su da neke prioritete moramo odgoditi za neki naredni period, a upravo jedan od tih prioriteta je Unapređenje javne uprave i njena digitalizacija – pojasnio je Višković.

On je naveo da je prilagođavanje obrazovanja i tržišta rada potrebama privrede kontinuiran proces, te da je Vlada u prethodnom mandatnom periodu zajedno sa poslovnom zajednicom aktivno radila na ovom veoma izazovnom i dugotrajnom zadatku.

– Siguran sam da su pokazatelji sa tržišta rada dokaz da smo na dobrom putu, posebno što je naš osnovni ekonomski zadatak u vrijeme pandemije virusa korona bio očuvanje zaposlenosti. Međutim, i dalje, gotovo svi privrednici, bez obzira na privrednu granu iz koje dolaze, ističu problem nedostatka kvalitetne radne snage, tako da će ovaj prioritet i dalje biti u vrhu prioriteta nove Vlade Republike Srpske – istakao je Višković.

„Poboljšanje demografske pozicije Srpske zahtijeva dugoročne politike“

Kada je riječ o demografskoj slici, Višković je naveo da poboljšanje demografske pozicije Republike Srpske zahtijeva dugoročne politike, a ne politike samo na mandatni period jedne Vlade.

– Mogu reći da smo u prethodnom mandatnom periodu posebnu pažnju posvetili mladim ljudima i mjerama podrške roditeljstvu. Međutim, nepovoljni demografski trendovi zahtijevaju da u svim politikama demografska komponenta mora biti uključena, jer demografska obnova mora biti prioritet svih prioriteta u Republici Srpskoj – rekao je Višković.

Prema njegovim riječima, istraživanje, razvoj, inovacije i digitalna ekonomija su drugi od sedam prioriteta kojem u prethodnom mandatnom periodu nisu uspjeli da posvete dovoljnu pažnju, a jedan je od najvažnijih za povećanje produktivnosti ukupne ekonomije Republike Srpske.

– S tim u vezi, ovo će biti jedna od važnijih ekonomskih prioriteta nove Vlade Republike Srpske – naglasio je Višković.

On je naveo da su jedan od prioriteta iz prethodnog mandatnog perioda evropske integracije, regionalna i međunarodna saradnja, ističući da se zajedničkim radom predstavnika Republike Srpske na svim nivoima vlasti uspjelo u dodatnom pozicioniranju Srpske i to u veoma izazovnom regionalnom i međunarodnom okruženju.

– Naše opredjeljenje za evropske integracije i ispunjavanje obaveza iz mišljenja Evropske komisije, u skladu sa ustavnim nadležnostima, te usvojenim mehanizmom koordinacije, aktivnosti su na kojima ćemo i dalje nastaviti predano da radimo – rekao je Višković.

„Uprkos svim izazovima ostvareni su dobri rezultati“

Višković je istakao da je pokrivenost uvoza izvozom u mandatu prethodne Vlade iznosila između 75,5 odsto i 79,4 odsto, što je najveća pokrivenost od kada se taj pokazatelj prati u Republici Srpskoj.

– Tržište rada i nezaposlenost su bili odrednica svih politika prethodne Vlade Republike Srpske, što smo prethodno potvrdili i kroz analizu makroekonomskih pokazatelja – istakao je Višković.

Višković je predstavio analizu makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja, posebno poredeći 2018. i 2022. godinu, prema kojoj su stope realnog rasta bruto domaćeg proizvoda od 2019. do 2021. godine iznosile 2,5 odsto, minus 2,5 odsto i 6,9, respektivno, a procjene za ovu godinu su 4,4 odsto.

„Realni pad BDP-a Srpske za 2020. godinu najmanji u regionu poslije Srbije“

On je podsjetio da je realni pad bruto domaćeg proizvoda Republike Srpske za 2020. godinu od 2,5 odsto, u periodu pandemije virusa korona, najmanji pad u svim zemljama regiona, poslije Republike Srbije.

Od fiskalnih pokazatelja, učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu je sa 37,8 odsto 2018. godine smanjeno na 36,3 na dan 30. juna ove godine, dok je učešće ukupnog duga u bruto domaćem proizvodu sa 48,4 odsto 2018. godine smanjeno na 43,7 odsto na dan 30. juna ove godine.

– Inflacija i energetska kriza trenutno su najveći ekonomski svjetski problemi, koji su prouzrokovani sukobom u Ukrajini, te je i Republika Srpska prisiljena da se sa njima bori, bez obzira što ni na koji način nije uticala na njihovu pojavu – rekao je Višković.

„Srpska je u potpunosti energetski stabilna“

On je naglasio da je Republika Srpska u potpunosti energetski stabilna i da će tako ostati i u narednom periodu.

Govoreći o cijenama proizvoda i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju u Republici Srpskoj, mjerene indeksom potrošačkih cijena, Višković je rekao da su one u oktobru ove godine u odnosu na prethodni mjesec u prosjeku veće za 1,8 odsto, dok su u odnosu na oktobar prethodne godine veće za 15,5 odsto.

Prema procjenama Ministarstva finansija Republike Srpske, 2022. godine očekuje se prosječna inflacija od 13,3 odsto, a 2023. godine šest odsto, tako da će, rekao je Višković, kratkoročni cilj Vlade Republike Srpske biti borba sa inflacijom i očuvanje dostignutog nivoa kupovne moći svih naših građana.

– S tim u vezi, lično ću, u prvom redu, insistirati na pojačanom i vidljivom radu kontrolnih organa na svim nivoima vlasti, kako bi se obuzdao rast cijena u onim djelatnostima gdje za to ne postoje opravdani razlozi. Sa druge strane, nastavićemo da pružamo ciljanu podršku našim građanima, i to onim kategorijama kojima je to najpotrebnije, u cilju očuvanja dostignutog nivoa kupovne moći – najavio je Višković.

On je dodao da je budžet za poljoprivredu za 2023. godinu planiran u iznosu od 180 miliona KM, kako bi u složenim uslovima snabdijevanja, imali što više domaće proizvodnje.

– I pored rezultata na koje sam se prethodno jednim dijelom osvrnuo i na koje sam ponosan, jer su ostvareni u periodu pandemije virusa korona, pred nama je zasigurno i dalje veoma nestabilan i izazovan period, u kome u prvom redu moramo dati odgovore u obuzdavanju inflacije, zatim riješiti strukturne izazove koji nose najveći fiskalni rizik, gdje prvenstveno mislim na reformu javnih preduzeća i reformu zdravstvenog sektora, a potom pristupiti ključnim strukturnim reformama koje će dati podsticaj za demografsku obnovu Republike Srpske, misleći u prvom redu na reformu obrazovanja – naglasio je Višković.

On je izrazio uvjerenost da će svi zajedno biti okupljeni oko ovih politika, a sve sa jednim istim ciljem – da se dodatno okupimo i osnažimo našu Republiku Srpsku.

– Ponoviću i ono što sam rekao i u decembru 2018. godine, ali sada još glasnije, jer je zasigurno dalo rezultate, a to je da ćemo na svim politikama koje nova Vlada Republike Srpske bude sprovodila, zajednički raditi sa poslovnom zajednicom i sindikatom, borcima i penzionerima, posebno mladim ljudima, te svim drugim kategorijama našeg društva na koje se predložene politike budu odnosile, kako bi obezbijedili širok konsenzus svih zainteresovanih – istakao je Višković.

On je rekao da u svim aktivnostima nove Vlade očekuje punu podršku i od svih narodnih poslanika, akademske zajednice, medija, te svakog građanina Republike Srpske koji mogu argumentovano ukazati na sve one pojave koje nisu u skladu sa zajedničkim dogovorima i politikama.

– Analizirajući veoma detaljno ekonomsku i fiskalnu poziciju Republike Srpske, sve politike i mjere koje smo realizovali u prethodnom mandatnom periodu, a posebno svjesni i svih onih politika čiju smo realizaciju morali da pomjerimo za neki budući period, pritisnuti izazovima, te prepreke i izazove koje je potrebno otkloniti u narednom periodu, definisali smo pet reformskih stubova za naredni period.

S obzirom na brojne izazove koji su pred nama, siguran sam da je program veoma optimističan, sa aspekta broja oblasti i politika kojima ćemo se baviti, a posebno sa aspekta dinamike realizacije svih navedenih politika. Međutim, smatram da uz dodatni napor i aktivno učešće svih aktera, možemo realizovati sve predviđene aktivnosti, kako bi dodatno unaprijedili fiskalnu i ekonomsku poziciju Republike Srpske – naveo je Višković.

BONUS VIDEO: