ZASJELI U DVIJE FOTELJE, PA POVEĆAVAJU SEBI PLATE! Entitetski zakoni o sukobu interesa samo slovo na papiru

ALOONLINE.BA | Vijesti ∙ 01.03.22 09:45 ∙ 0

Rukovodioci javnih ustanova često obnašaju javne funkcije u parlamentima, imaju pozicije u javnim preduzećima ili udruženjima koje se finansiraju iz budžeta

FOTO/ISTOCK

Više od polovine direktora javnih ustanova (50,21%) povećalo je sebi plate u odnosu na 2020. godinu. Podaci su ovo Transparency International u Bosni i Hercegovini, objavljeni za 1.700 javnih ustanova u Bosni i Hercegovini.

Podaci se odnose na prošlu godinu, a u poređenju sa 2020. primjetno je da 50,67% ustanova iz uzorka bilježi povećanje broja zaposlenih.

– Na plate direktora i članova uprave i nadzornih odbora u oko 1.700 ustanova za koje je TI BIH objavio podatke, troši se skoro 25 miliona KM godišnje. U njima je zaposleno preko 85.000 radnika a sredstva kojima raspolažu zbirno iznose 2,9 milijardi KM. Najveće plate imaju direktori zdravstvenih ustanova, a nakon njih među najplaćenijima su rukovodioci visokoškolskih ustanova i fondova socijalne sigurnosti – kažu u TI BiH.

Ono što je posebno zanimljivo je da u BiH ne postoji registar javnih ustanova, a objavljivanjem podataka o njihovom poslovanju i sastavu članova uprave, TI BiH je identifikovao brojne rukovodioce na dvostrukim funkcijama, od kojih su neki po važećim propisima u direktnom sukobu interesa.

– Rukovodioci javnih ustanova često obnašaju javne funkcije u parlamentima, imaju pozicije u javnim preduzećima ili udruženjima koje se finansiraju iz budžeta. TI BiH je na osnovu ovih podataka i nedavno objavljenog registra dodijeljenih grantova udruženjima i fondacijama, identifikovao 74 lica koja se istovremeno nalaze u rukovodstvu javnih ustanova i udruženja koja su primala budžetska sredstva. Od tog broja 32 su direktora javnih ustanova iz FBiH koji su istovremeno ovlaštena lica u udruženjima finansiranim iz budžeta što zabranjuje Zakon o sukobu interesa u organima vlasti FBiH ali se on ne primjenjuje od 2013. godine pa ove slučajeve nije ni moguće prijaviti. Isti zakon u Republici Srpskoj ne zabranjuje ovu situaciju, iako broj funkcionera koji se nalazi na čelu udruženja i fondacija jasno pokazuje da se veliki dio novca dijeli po političkoj liniji – navode u TI BiH i dodaju da je identifikovao i 91 lice koje se istovremeno nalazi u rukovodstvu javnih ustanova i upravi ili nadzornom odboru javnih preduzeća.

– Od tog broja šest lica su istovremeno direktori javnih ustanova u Federaciji BiH i članovi uprave javnih preduzeća, što opet zabranjuje Zakon o sukobu interesa u ovom entitetu. Ista situacija nije zabranjena u Republici Srpskoj, a s obzirom na to da se radi o rasprostranjenoj pojavi TI BiH već dugo predlaže unapređenje ovog zakona. Pored toga što rukovodioci javnih ustanova obavljaju dodatne funkcije u javnim preduzećima i udruženjima koja se finansiraju iz budžeta, identifikovano je još 247 izabranih ili imenovanih funkcionera koji su istovremeno direktori, članovi upravnog ili nadzornog odbora u ovim javnim ustanovama – kažu.

Entitetski zakoni o sukobu interesa ne zabranjuju javnim funkcionerima obavljanje funkcija u javnim ustanovama, iako TI BiH godinama insistira na tome. Ipak zanimljivo je da u Brčko Distriktu koji je prošle godine usvojio Zakon o sprečavanju sukoba interesa usklađen sa međunarodnim standardima, za sada nije identifikovan ni jedan funkcioner koji obavlja dodatne funkcije u javnim ustanovama.

– U Distriktu je predviđeno da funkcioner obavlja samo jednu javnu funkciju koja je nespojiva sa funkcijom u bilo kojem pravnom licu osnovanom od strane bilo kojeg nivoa vlasti u BiH. TI BiH se već dugo zalaže da se ovakvi zakoni usvoje i na državnom i na entitetskom nivou – ističu.

Pridružite se našoj Viber zajednici