Kraj "nelogične obaveze" i dvostrukog finansiranja

Grmuša ističe da je završio pripremu rješenja koje će adresirati dugogodišnji problem tzv. parafiskalnih nameta. Prema trenutnom sistemu, firme iz Republike Srpske, plaćajući članarinu matičnoj komori, po sili zakona postaju i finansijeri Spoljno-trgovinske komore BiH.

"Završio sam pripremu prijedloga zakonskog rješenja kojim se privredna društva oslobađaju nelogične obaveze. Ističem da su poslovni subjekti iz RS diskriminisani, jer oni iz Federacije BiH i Brčko distrikta nemaju tu obavezu", poručio je Grmuša.

Pravni apsurd: RS plaća, Federacija bira

Analiza zakonskih okvira potvrđuje Grmušine navode o diskriminaciji. Dok je u Republici Srpskoj članstvo u Privrednoj komori obavezno za sve firme, u Federaciji BiH i Brčko distriktu ono je na dobrovoljnoj bazi još od 2003. godine.

To u praksi znači da firma iz Sarajeva ili Brčkog može poslovati bez ikakvih obaveza prema komorskom sistemu, dok firma iz Banjaluke ili Bijeljine svake godine izdvaja značajna sredstva za instituciju od koje, prema tvrdnjama mnogih privrednika, nema direktnu korist.

Politički test za NSRS

Ovaj prijedlog zakona biće postavljen pred poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srpske, od kojih će se tražiti jasno objašnjenje zašto podržavaju trenutni sistem.

"Biće krajnje izazovno poslanicima skupštinske većine da objasne zbog čega firme u RS moraju finansirati instituciju na nivou BiH, dok to firme iz FBiH i Brčko distrikta ne moraju. Biću vrlo uporan i pametan u tom smislu, a donosioci političkih odluka znaju šta to znači", jasan je Grmuša.

Insajderi i sumnje u rad Komore

Pored samog zakona o članarinama, pod lupom će se naći i unutrašnje funkcionisanje Privredne komore RS. Grmuša najavljuje da će pred nadležnim institucijama pokrenuti postupke radi utvrđivanja stvarnih okolnosti rada ove institucije.

On tvrdi da su mu se u proteklom periodu javili brojni insajderi sa informacijama o radu organa Komore, što će biti osnov za predaju konkretnih pravnih sredstava. Cilj je utvrditi da li se rad Komore i njenih organa odvija u skladu sa važećim Statutom i Zakonom o privrednoj komori RS.

Modernizacija ili održavanje statusa quo?

Pitanje obaveznog članstva u komorama trend je koji se polako napušta širom regiona. Primjera radi, Hrvatska je nedavno uvela model po kojem je za većinu malih firmi članarina ukinuta ili postala opcionalna.

U Srbiji je situacija sličnija onoj u Republici Srpskoj, ali uz jedan ključni „ventil“ koji u RS ne postoji u tolikoj mjeri: veliki broj firmi je oslobođen plaćanja.

Šta kažu zakonu?

1. Republika Srpska: Zakonska obaveza

Zakon o Privrednoj komori RS: Ovaj zakon definiše da su svi privredni subjekti sa sjedištem u RS automatski članovi Komore.

Odluka o visini, načinu i rokovima plaćanja članarine: Ovu odluku svake godine donosi Skupština Privredne komore RS, kojom se određuju procenti (npr. 0,03% ili 0,05%) i fiksni iznosi na osnovu prihoda.

Zakon o samostalnim preduzetnicima RS: Član 87. ovog zakona (aktuelan od 2025/2026.) propisuje obaveznu članarinu za preduzetnike, koja je za 2026. godinu limitirana na određeni procenat prosječne plate.

2. Federacija BiH: Model dobrovoljnosti

Zakon o Privrednoj komori FBiH: Za razliku od RS, ovaj zakon je transformisan još 2003. godine, čime je članstvo postalo dobrovoljno.

Statut PK FBiH: Definiše da članarina dospijeva samo za one koji su potpisali „Izjavu o pristupanju“.

Strukovna udruženja: Podaci o specifičnim iznosima (poput 30 KM ili 60 KM) dolaze iz javnih poziva inžinjerskih, revizorskih ili obrtničkih komora FBiH koji redovno objavljuju instrukcije za uplatu svojim članovima.

3. Vanjskotrgovinska komora (VTK) BiH

Zakon o Vanjskotrgovinskoj komori BiH: Ovaj državni zakon propisuje da su članovi VTK BiH zapravo članovi entitetskih komora.

Odluka o članarini VTK BiH: Službeni dokument koji se objavljuje u Službenom glasniku BiH, a koji definiše stopu od 0,2% na osnovicu plata za firme koje se bave izvozom i uvozom.