Široki tržišni indeks porastao je za 0,8 odsto i zatvorio se na 6.141,02 poena, čime je njegov nedeljni dobitak dostigao 2,9 odsto i doveo ga na nekoliko poena od intradnevnog rekorda dostignutog krajem februara od 6.147,43 poena.

Nasdak Kompozit je porastao za 0,97 odsto na 20.167,91 poena, što je samo nekoliko centimetara od novog rekorda. Industrijski indeks Dau Džouns porastao je za 404,41 poena, ili 0,94 odsto, na 43.386,84.

Akcije su porasle na najviše nivoe tokom trgovanja nakon što je portparolka Bele kuće Karolina Livit umanjila značaj julskog roka za carinske sporazume koji se nadvijao nad tržištima.

– Rok nije kritičan – rekao je Livit. – Možda bi se moglo produžiti, ali to je odluka koju treba da donese predsjednik.

8. jul je datum kada bi takozvane carine za Dan oslobođenja trebalo da stupe na snagu nakon 90-dnevne pauze, a 9. jul je rok za sporazum EU o izbjegavanju tarifa od 50 odsto.

Livitovi komentari su dodatno potvrdili glavni razlog za iznenađujući oporavak tržišta od aprilskih najnižih nivoa: predsednik Donald Tramp nikada ne bi zapravo uveo te preterane carine na „Dan oslobođenja“, što je na kraju odložio nakon što su potresli tržišta.

Kontinuirano snažni korporativni prihodi, stabilno tržište rada i ponovni rast trgovine vještačkom inteligencijom takođe su doprinijeli preokretu američkih akcija. S&P 500 je porastao za više od 27 odsto u odnosu na svoj intradnevni minimum u posljednjih godinu dana, nakon što je skoro zatvorio na medvjeđem tržištu tokom vrhunca straha od carina u aprilu.

Nakon kruženja, referentni indeks je na berzi porastao za više od 4 odsto za 2025. godinu do sada, vraćajući dio optimizma u vezi sa ekonomijom i Trampovom politikom koji ga je doveo do novog maksimuma 19. februara.

(BizPortal)