Osvojio je veći dio Evrope, sproveo ključne pravne reforme kroz čuveni Napoleonov zakonik i postao jedna od najuticajnijih i najkontroverznijih ličnosti u svjetskoj istoriji.

A kako je zaista umro?

Svoje posljednje dane proveo je u izgnanstvu. Naime, nakon što je izgubio bitku kod Vaterloa od Britanaca 1815. godine, poslat je na Svetu Jelenu, ostrvo koje drže Britanci na obali jugozapadne Afrike.

Kada je u aprilu diktirao svoju volju, rekao je: „Umirem prije vremena, ubijen od strane engleske oligarhije i njenih unajmljenih ubica.“

Zvanično, Napoleonova smrt u 51. godini pripisana je raku želuca. Ali pitanja su se zadržala, posebno pošto je njegov doktor odbio da potpiše nalaz obdukcije. Neki su se čak pitali da li je otrovan i da li iza njegove smrti zaista stoje ubice.

Dana 5. maja 1821, grupa ljudi bila je okupljena oko Napoleona koji je umirao. Dok su gledali kako ispušta dušu, promrmljao je nekoliko riječi - nešto o vojsci - i izdahnuo.

„Od tri do pola pet čulo se štucanje i prigušeno stenjanje“, sjećao se general Anri Bertran, Napoleonov veliki maršal. „Izgleda da je u velikom bolu. Izgovorio je nekoliko riječi koje se nisu mogle razaznati, a zatim rekao 'Ko se povlači' ili definitivno: 'Na čelu vojske'.“  

Kako su izgledali Napoleonovi posljednji dani?

Za Napoleona Bonapartu izgnanstvo na Svetoj Jeleni bilo je gora sudbina od smrti.

„Umreti nije ništa“, rekao je jednom dok je živio na usamljenom ostrvu, ali živjeti poražen i bez slave znači umirati svaki dan.

Nekada moćni vojni komandant nije imao više bitaka za pobjedu. Umjesto toga, Napoleon je jednostavno pokušao da ispuni svoje dane tako što je bio što produktivniji. Održavao je baštu, čitao knjige, pisao svoje memoare i sukobljavao se sa guvernerom ostrva, ser Hadsonom Louom.  

Napoleonova vojna hrabrost nije bila dorasla umrtvljenoj dosadi života na Svetoj Heleni. Ali ubrzo, njegova situacija je postala mnogo gora jer je njegovo zdravlje postajalo sve gore. Do 1820. Napoleon se ozbiljno razbolio. Patio je od bolova u stomaku, mučnine, groznice, zatvora i dijareje.  

„Doktore, kako patim!“, reče bivši car. „Zašto su me topovske kugle poštedele, samo da bih umro na ovaj jadan način?“ Nastavio je: „Ja, koji sam bio tako aktivan, tako oprezan, sada jedva mogu da podignem kapke.“  

Obdukcija i bizarno otkriće

Kada je doveden ljekar da izvrši obdukciju nad Napoleonovim tijelom, on je donio čudnu odluku - da odsječe Napoleonov penis i da ga da svešteniku koji ga je prokrijumčario do Korzike!

„To je neka vrsta simbola svega onoga što je zanimljivo o istoriji. To nekako kombinuje ljubav i smrt, seks i tragediju i farsu sve u jednoj priči“, rekao je autor knjige posvećene Napoleonovom penisu, Toni Perote.

Prema navodima Perotea, Napoleonov penis imao je samo 3,8 centimetara!

Sveštenik je ubijen tokom „krvne osvete“, da bi penis pripao njegovoj porodici koja ga je držala sve do 1916. godine.

Potom je njegov polni organ dospio u ruke britanskog kolekcionara, a potom ga je 1924. godine kupio Amerikanac i čuvao u somotskoj kutiji. Kasnije je izložen u Njujorku, gdje su ga posjetioci opisivali kao „komad kože“ ili „smežuranu jegulju“.

Francuska vlada je svojevremeno odbila ponudu da ga vrati, tvrdeći da takav predmet ne postoji. Polni organ je potom promijenio nekoliko vlasnika, sve dok ga profesor Univerziteta Kolumbija i urolog Džon Latimer nije kupio na aukciji za 3.000 dolara.

Latimer ga je čuvao sklonjenog od javnosti, a nakon njegove smrti 2007. godine ostao je u porodici. Navodno ga je do danas vidjelo svega desetak ljudi i nikada nije zvanično fotografisan niti snimljen, piše Ona.