"Postoji šest muškaraca, za neke od njih čak i fotografije, ali su njihova imena zacrnjena, a nema nikakvog objašnjenje zašto su ti ljudi redigovani", izjavio je Kana novinarima u Vašingtonu.

Mesi je dodao da se među njima nalazi osoba "prilično visoko pozicionirana u vlasti jedne strane države", kao i "poznata javna ličnost".

Upravo je ovaj dvojac predvodilo inicijativu koja je primorala predsjedavajućeg Majka Džonsona da stavi na glasanje zakon kojim se zahtijeva potpuno objavljivanje Epstajnovih dosijea. Iako je Kongres trebalo da ove nedjelje dobije pristup neredigovanim dokumentima u zgradi Ministarstva pravde, poslanici su zatekli nove crne trake.

"Ovo je otvoreno izigravanje zakona o transparentnosti", tvrde demokrate, ali i dio republikanaca, optužujući Ministarstvo pravde da i dalje krije milione stranica i štiti uticajne pojedince.

Zakonodavci sada razmatraju da iskoriste klauzulu o slobodi govora u Kongresu kao pravni štit i da imena jednostavno pročitaju sa govornice što bi onemogućilo krivični progon zbog odavanja informacija.

Maksvelova ćuti, sistem štiti

Istog dana Epstajnova najbliža saradnica Gilejn Maksvel odbila je da odgovara na pitanja tokom zatvorenog saslušanja pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma, pozivajući se na Peti amandman.

"Nedopustivo je da se krije iza ustavnih trikova i pokušava da pravi nagodbe. Ona mora da kaže istinu", poručio je predsedavajući Džonson.

Poslanici koji su imali uvid u spise navode da je procedura dodatno otežana: pregled je moguć samo uz najavu od 24 sata, bez elektronskih uređaja, uz dozvolu da se vode isključivo ručne bilješke.

Slučaj Epstajn, koji godinama potresa američki politički i finansijski establišment, ponovo je otvorio pitanje da li Vašington zaista želi da razotkrije mrežu moćnika ili se javnosti servira još jedna verzija kontrolisane istine.