U Hrvatskoj penzioneri mogu da rade do 20 sati nedeljno i pritom zadrže punu penziju.

To pravo imaju korisnici starosne, prevremene starosne, porodične penzije, kao i oni koji su je ostvarili po opštim propisima. Mogu da potpišu ugovor o radu na određeno ili neodređeno vrijeme i imaju ista prava kao i ostali radnici, uključujući i plaćeni godišnji odmor.

Međutim, iz Stranke penzionera upozoravaju da vojnici i policajci u penziji, koji godinama dopunjuju kućni budžet radeći pola radnog vremena, ne mogu da im se taj rad upiše u dodatni staž i tako povećaju penziju.

Jedan od njih, Dario Nađ, bivši vojnik, radio je šest godina na ugovorima od pola radnog vremena. Kada je zatražio da mu se to prizna u radni staž, rečeno mu je da bi u tom slučaju imao 20–30% manju penziju, jer su takvi propisi.

– Pitao sam ih kako je moguće da za više staža imam manju penziju. Nisu mi objasnili, samo su rekli da su takva pravila – kaže Nađ.

U Ministarstvu hrvatskih branilaca rekli su mu da nije u penziju otišao po Zakonu o braniteljima, pa zato ne potpada pod njihovu nadležnost. Od političkih stranaka kojima se obratio, konkretan odgovor nije dobio.
– Već pet godina tražim objašnjenje i nailazim na zid – dodaje on.

Nađ kaže da mu se 13. penzija takođe neće obračunati na puni staž.
– Pravnik u PIO fondu mi je rekao: „Šta biste htjeli, već imate povlašćenu penziju“. A da li je 708 evra za 33 godine staža znak nekog bogatstva? – pita se Nađ, piše Jutarnji list.

Kako je u Srbiji


Situacija u Srbiji je drugačija. Penzioneri mogu da rade, ali:

Ako primaju starosnu penziju, mogu da rade na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, ugovorima o djelu ili po autorskim ugovorima, ali ne mogu biti u punom radnom odnosu i zadržati istovremeno penziju.

Ako primaju prevremenu penziju, penzija se obustavlja dok traje radni odnos.

Staž iz dodatnog rada se može priznati, ali obično ne utiče na ponovno određivanje penzije osim ako korisnik ne podnese novi zahtjev po prestanku rada, prenosi Telegraf.