Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Mnogi običaji vezani za Badnji dan su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obilježje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasljedili od svojih predaka i još ih održavaju. Ovo su neka od vjerovanja koja su ostala do danas:
- Mak valja jesti na Badnji dan, jer se vjeruje da će doneti mnogo novca onima koji ga jedu.
- Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.
- Ne valja na Božić čovjek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cijele godine.
- Na Badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena - a kašike se kriju i na sveti Trifun-kada su zimi verige-da se ne kuša "pilitija" (vrane, sojke i druge) ljetine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posijana na njivi - a igle i vretena se kriju kad se žnje da trstika ne bode u oko.
- Za Badnje veče troše se orasi da se vidi kakva nam je sreća, zdravlje, a kada se izlome, bacaju se po ćoškovima sobe, da kvočka izvede mnogo pilića, a ako se bacaju cijeli orasi, onda će jaja biti mućak. Bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.
- Poslije večeri na Badnje veče se svi cjelivaju (ljube) da ovce čuvaju jaganjce.
- Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cijele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.
- Na Badnje veče ko prvi vidi pregoreli badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.
- Od Badnje večeri voda od voćke, stavlja se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa.
- Šumke od badnjaka stavljaju se u odžak da odstoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.
BONUS VIDEO:
