Daleko od rodne Nizozemske, u sunčanoj Andaluziji, Nizozemac Beau Rulofsen (32), njegova majka Natalija, kao i brat Jese i snaha Loneke, pronašli su svoj novi duhovni put, i to u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Sedmoro Španaca i Nizozemaca primilo je uoči Petrovdana pravoslavlje u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u španskom gradu Fuenhirola, pokrajina Malaga, a među njima i Beau i članovi njegove bliže porodice. To potvrđuje da pravoslavna vjera pod okriljem SPC u srcu Andaluzije polako, ali sigurno pronalazi put do novih vjernika.

Kršteni su u vodi (pogružavanje), i to 12. jula, baš tog dana Beau je proslavljao i svoj rođendan. Inače, Petrovdan se praznuje i kao slava parohije u Andaluziji, koja je dio Zapadnoevropske eparhije.
"Bio sam veoma srećan i uzbuđen", poručio je ovaj novopečeni pravoslavac.

https://aloonline.ba/magazin/ljubav-i-seks/foto-video-srpska-snajka-iz-zambije-zbog-ljubavi-presla-u-pravoslavlje-kad-je-prvi-put-usla-u-crkvu-jedna-stvar-je-zacudila/

Njegovo kršteno ime je Aleksandar. Za njega, pravoslavlje je otkrovenje koje mu je, kaže, donilo unutrašnji mir i duboku povezanost s tradicijom i zajednicom koja ga je toplo prihvatila.

"Odrastajući u Nizozemskoj, nisam znao ništa o pravoslavlju, jer su ga skrivali. Tek kada sam počeo da putujem van zemlje i gradim posao u Bugarskoj i Srbiji, upoznao sam se s pravoslavljem. I u pravoslavlju sam pronašao mir!", priča Beau.

Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj, koji je i inicijator osnivanja crkvenog života u Andaluziji, kao i u Valensiji, kaže da je Beau, tj. Aleksandar često posjećivao Srbiju, gdje je i video lepotu pravoslavlja.
"Filip je s njim odlazio u Srbiju i počeo da razgovara o Bogu i pravoslavnoj veri. U Srbiji su posećivali crkve i manastire, a na njega je veliki utisak ostavio Hram Svetog Save, ali i srpsko gostoprimstvo i hrana", priča Erdelj.

U Andaluziji je Beau počeo da posjećuje srpski hram i ostvario je kontakt sa ocem Dušanom, koji mu je i duhovnik. Želja mu je zapravo bila da se krsti na Ostrogu, ali mu je otac Dušan objasnio da ljudi treba da se krštavaju u zajednicama u kojima žive.
"Bio je baš srećan tog dana. Čak je Filip tražio pre krštenja da sednem i da Aleksandru objasnim šta znači kumstvo u pravoslavnoj crkvi", kaže Erdelj.

Na grudima ponosno nosi tetovažu velikog krsta, s religioznim elementima, a iznad krsta simbol sastavljen od grčkih slova alfa i omega, što u hrišćanstvu simbolizuje Boga kao početak i kraj svega. Na šaci desne ruke krst, simbol vjere i zaštite, ali ima i ličnu simboliku njegovog duhovnog puta.
"U Nizozemskoj, ali i u većini evropskih zemalja, ne uči se mnogo o veri i religiji. Jedino što ponekad vidiš jeste katoličko hrišćanstvo, ali ja nikada nisam osetio nikakvu povezanost s tim, jer mi je cela ideja o veri bio papa koji razgovara s Bogom, a onda s tobom da ti oprosti, ti daš pare i poljubiš prsten... Meni to nikada nije imalo smisla", priča Beau, tj. Aleksandar.

Prije nego što je primio pravoslavlje, pojavljivao se u hramu, dolazio je na bogosluženja i poželio da se krsti u srpskom hramu na tlu Španije. Za njega mnogi misle da je Srbin. I prije nego što se krstio, poprimio je slavu Svetog Vasilija Ostroškog i slavio je. Dosta vremena provodio je sa Srbima, a njegov najbolji prijatelj je Srbin iz Nizozemske Filip Katić.
"Uveo me u svoju zajednicu i omogućio mi da učim iz njihovih običaja i načina života. Na kraju je čak postao i moj kum, jer je on organizovao moje krštenje. Krštenje je bilo nestvarno iskustvo, veoma emotivno za mene. Pokušavam da pronađem prave reči da to opišem, ali teško je. Osećao sam ogromnu zahvalnost što su svi ti ljudi uložili svoje vreme i poverenje u mene - što je Filip postao moj kum, što mi je sveštenik poklonio svoje vreme i blagoslov, što mi je cela zajednica dozvolila da joj se pridružim. Možda zvuči kao kliše, ali zaista sam osećao kao da je jedan ogroman teret pao s mene nakon krštenja. Za mene, to je novi početak u životu. Zapravo, prvi put imam osećaj da zapravo počinjem da živim. Godinama sam lutao, a sada sam napokon pronašao smisao", zaključio je.

Zajednici se priključili Rusi i Ukrajinci


Podsejtimo, postojanje SPC na srpskom jeziku zabilježeno je na Kanarskim ostrvima 2018. godine, otac Dušan služio je čak 16 godina na teritoriji Nizozemske i Belgije, tamo je stvorio osam zajednica, a onda je došao na ideju da srpska crkva osnuje život na tlu Andaluzije i Valensije.

Parohija u Andaluziji uspostavljena je prije godinu dana. Misionarskog je karaktera, a na samoj obali živi 300 Srba, dok su se zajednici priključili Rusi i pravoslavni Ukrajinci. Ove godine proslavili su po drugi put hramovnu slavu Svete apostole Petra i Pavla i parohiju su posetili episkop zapadnoevropski Justin, vikar patrijarha episkop toplički Petar i iguman manastira Tumane Dimitrije Plećević.

(Kurir)