DARINKA JE SA 17 GODINA UŠLA U PAKAO DROGE: „Da bih nabavila heroin bila sam sa osam muškaraca za noć“

ALOONLINE.BA | Region ∙ 21.06.22 15:59 ∙ 0

"Izvini, majko, što ti se nisam javljala", kroz suze je rekla Darinka

Foto/Nestali Srbija

Kada sam imala 17 godina, u Crnu Goru je došla moja drugarica iz Kikinde i ona me je navukla na heroin. Ostala sam bez posla i bila sam zavisnik, a da bih imala pare za drogu, morala sam da se prostituišem.

Bila sam navučena na heroin, a da bih plaćala tu prokletu drogu, morala sam da se prostituišem, da se podajem za pare nepoznatim muškarcima! Tako sam za jednu noć bila i sa osam muškaraca! Krala sam, kopala i jela iz kontejnera, bila sam u zatvoru zbog dilovanja… Sramota me je šta ću sada sve ispričati, ali moj cilj jeste da ova ispovijest bar jednu djevojčicu odvrati od puta koji vodi pravo u pakao!

Ovako je za Informer ispričala Darinka Kočanović (23), koja je 10. juna izašla iz požarevačkog zatvora, gdje je služila trogodišnju kaznu zbog dilovanja narkotika.

Loše društvo

– Sve je po zlu krenulo kada sam imala samo 17 godina. Moja drugarica iz Kikinde došla je kod mene u Crnu Goru. Prihvatila sam je kao sestru, čak sam je i zaposlila da radimo zajedno u jednom ugostiteljskom objektu – priča Darinka i nastavlja:

– Lijepo smo se družile, a onda mi je ona prvi put dala heroin. Droga mi se svidjela, sve je bilo super. Ubrzo je, međutim, heroin počeo da preuzima potpunu vlast nad mojim životom. Kada su stvari počele da postaju loše, moja drugarica je od gazde lokala ukrala novac i pobjegla, a on je meni dao otkaz…

Darinka u ispovijesti za Informer kaže da je u Crnoj Gori ostala sama i potpuno zavisna od heroina.

– Nisam htjela da zovem roditelje, nisam tražila pomoć, pokušavala sam da se snađem kako znam i umijem da dođem do para za drogu… Tada se pojavio jedan muškarac, makro, davao mi je pare, a ja sam morala da spavam sa drugim muškarcima. U početku sam odbijala, ali on me je pretukao i više nikakav izbor nisam imala. Predstavljao me je kao svoju djevojku i prijetio mi je da će me ubiti ako bilo kome nešto kažem – prisjeća se sagovornica.

Darinka kaže da nikada neće zaboraviti dan kada ju je makro odvezao u neki lokal u kom je bilo osam muškaraca.

Dirljiv razgovor majke i kćerke

Nakon izlaska sa robije Darinka Kočanović se zbog stida nije javljala porodici. Ona se prvi put iz redakcije Informera javila majci:

„Izvini, majko, što ti se nisam javljala“, kroz suze je rekla Darinka.

Kada je majka čula kćerkin glas, rasplakala se.

„Važno je samo da si živa. Šaljem ti novac za autobusku kartu do Crne Gore, kreći odmah…“, rekla je Darinkina majka.

– Otišli smo u jednu kuću, nešto su mi dali da popijem i ja sam utrnula, nisam mogla da se pomjerim. Ležala sam na stomaku i vrištala, molila sam ih da prestanu da se iživljavaju. Nisu prestali. Takva zlostavljanja su mi se ponavljala iz noći u noć, sve dok nisam pobjegla za Srbiju… – kazala je Darinka.

Ona je ispričala da je nekako uspjela da stupi u kontakt sa drugaricom koja ju je ranije navukla na heroin i da su se našle u Novom Sadu.

– Mene je na autobuskoj stanici pokupio neki dečko koji me odvezao do drugarice. Kasnije smo svi zajedno bili u nekom podrumu i drogirali se. S vremenom sam se zaljubila u tog dečka i počeli smo da se zabavljamo. Sve je bilo u redu do trenutka kada je on spalio moja dokumenta i počeo da me tuče. Nismo imali novac, pa sam u nekoliko navrata počinjala da radim, ali on je bio bolesno ljubomoran i nije mi dozvoljavao da radim. Zato sam počela da kradem, da preturam po kontejnerima u potrazi za hranom – prisjeća se Darinka.

– Jednog dana moj dečko je doneo kući 50 grama marihuane, a mene je naterao da u ranac stavim jedan deo. Krenuli smo zajedno do prodavnice, kada nas je presrela policija. On je viknuo da bežim, ali nisam imala kud. U tašni su mi našli marihuanu, a pretresom stana pronašli su ekstazi i druge psihoaktivne supstance. Volela sam ga i na sudu sam preuzela svu krivicu na sebe.

Dani kao godine

Darinka Kočanović osuđena je na tri godine robije, koje je provela u požarevačkom zatvoru.

– Dani su prolazili sporo kao godine. Ne želim tamo više nikada da se vratim. Ipak, kada razmislim, shvatam da je dobro što sam završila u zatvoru, jer mislim da sada ne bih bila živa da me nisu uhapsili i osudili. Ne želim nijednom živom biću na ovom svijetu da prođe ono što sam ja doživjela – poručuje Darinka Kočanović.

Pridružite se našoj Viber zajednici