U ovom grčkom selu žene se pitaju za sve i njihova je posljednja

ALOONLINE.BA | Razonoda ∙ 30.06.23 23:59 ∙ 0

Do 1980-ih nije bilo asfaltiranog puta do Olimposa.

„Ovde žene zapovedaju!“ kaže je Rigopula Pavlidis iz udaljenog sela na grčkom ostrvu Karpatosu, jednom od retkih matrijarhalnih društava u Grčkoj.

Sedeći za stolom na drugoj strani sobe, njen suprug Janis klimnuo je glavom.

– On ne može ništa bez mene, čak ni da ispuni svoj poreski obrazac – kaže Rigopula uz osmeh dok veze tradicionalnu haljinu u svojoj radionici.

Za razliku od drugih delova patrijarhalne Grčke, žene u Olimposu imaju vodeću ulogu u selu.

Izolovano od ostatka ostrva, spektakularno brdsko selo očuvalo je ovu vekovnu tradiciju koja je preživela Osmansko carstvo u 16. veku i italijansku vladavinu u 20. veku.

Do 1980-ih nije bilo asfaltiranog puta do Olimposa.

Među tradicijama koje su opstale je i sistem nasleđivanja iz vizantijskog doba prema kojem se majčina imovina daje najstarijoj ćerki, rekao je lokalni istoričar Giorgos Kampanakis.

Krojačica Rigopoula tako je nasledila 700 maslina svoje majke.

– Porodice nisu imale dovoljno imovine da podele među decom… A da smo ostavili nasleđe muškarcima, rasipali bi ga – rekla je.

Grčke žene tradicionalno su se selile u suprugov dom nakon venčanja. U Olimposu je suprotno. Važnost žena vidi se i u njihovim imenima.

– Najstarija ćerka nosila je ime po majčinoj baki, suprotno od ostatka Grčke, gde bi ga dobila po očevoj baki. Mnoge žene i dalje koriste prezime majke umesto prezimena supruga – rekao je Kampanakis.

Uloga žena u Olimposu dodatno je ojačala 1950-ih godina kada su seoski muškarci počeli da emigriraju zbog posla – uglavnom u Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje – ostavljajući svoje supruge i ćerke da same upravljaju domaćinstvima.

– Nismo imale izbora nego da radimo. To nam je bio jedini način da preživimo – prisetila se 67-ogodišnja Ana Lentakis dok je brala artičoke blizu Olimposa.

Pre nekoliko godina Lentakis je vodila konobu u Olimposu. Sada je ta uloga prešla u ruke njene najstarije ćerke Marine.

– Ne znam da li smo bile rane feministkinje… Ali volim da kažem da je muškarac glava porodice, a žena vrat – rekla je Marina, koja ima četrdesetak godina. Marinina ćerka Ana ima samo 13 godina, ali zna da će jednog dana preuzeti palicu.

– To je ostavština moje bake i ponosno ću se brinuti o tome – rekla je.

Međutim, „feministički“ nasledni sistem koristi samo najstarijoj deci, rekao je Alen Šabloc iz Geografskog društva u Ženevi, koji je proučavao ovu temu.

– Najmlađi sinovi bili su prisiljeni na izgnanstvo dok su najmlađe ćerke morale da ostanu na ostrvu da bi pomogle starijima. Stvorena je neka vrsta društvene kaste – rekao je.

Žene su „te koje održavaju tradiciju“, rekao je Janis Hacivalis, lokalni kipar koji je izradio kultnu statuu žene iz Olimposa koja gleda u more, čekajući povratak svog muža.

Starije žene iz sela tradicionalno nose vezene nošnje koje se sastoje od kecelja s cvetovima, marame i kožnih čizama.

Ovo dragoceno nasleđe ujedno je deo devojačkog miraza, dok nošnje mogu da koštaju i do 1.000 evra i zahtevaju sate rada.

Irina Hacipapa, 50-godišnja pekarka, najmlađa je žena s Olimposa koja još nosi nošnju svaki dan.

– Ćerku sam naučila da veze, ali osim za praznike, ne nosi nošnje jer nisu prilagođene modernom životu – rekla je.

Na to se nadovezuje Irinina 70-godišnja majka:

– Naša nošnja postaje samo folklor za praznike… Naš svet nestaje.

BONUS VIDEO: