LJUBAV PREMA OTADŽBINI IPAK BILA VEĆA Milica završila fakultet u Škotskoj pa se vratila u rodno selo i razvila posao
foto: instagram
Poljoprivreda može da bude dobar izbor zanimanja, posebno ako se njome bavi u sopstvenom gazdinstvu, nastavljajući poslove preuzete od roditelja.
Slijedeći njihovo znanje i iskustvo, uz primjenu savremenih dostignuća u poljoprivrednoj proizvodnji, može se postići odličan prinos, kvalitetan rod i obezbijediti pristojna egzistencija.
Milica Lambeta iz Gajdobre je završila osnovne i master studije finansija u Еdinburgu. Poslije šest godina provedenih na školovanju u Velikoj Britaniji, nedavno se vratila kući u Gajdobru.
„Sticaj okolnosti me je na to naveo. Tata mi je preminuo i riješila sam da se vratim i nastavim njegovim stopama. Bio je među prvim ratarima u Srbiji po postignutim prinosima u poljoprivrednoj proizvodnji“, kazala je Milica za „Dnevnik“.
Sada njive obrađuje zajedno sa sestrom Jovanom, studentkinjom Poljoprivrednog fakulteta u Beču, i stricem Goranom.
SAŠKU IZLASCI NE PRIVLAČE Srećno živi na selu: Nikada nije bila na moru ni u kafiću (VIDEO)
Poljoprivredno gazdinstvo Lambeta ima i svoju zemljoradničku zadrugu “Agrogaj” u Gajdobri.
„Cijeli život sam provela na zemlji, zemlju volim i poštujem, ona me je othranila i iškolovala, a od tate sam najviše naučila o poljoprivredi“, rekla je Milica Lambeta.
„Planiram da nastavim da idem tatinim stopama. Na našem gazdinstvu pretežno sijemo soju i kukuruz, ali samo NS sjeme, i ostvarujemo velike prinose. Imamo dobru saradnju sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, institutom od nacionalnog značaja, i ne želimo ništa da mijenjamo“, priča ona.
Poljoprivredno gazdinstvo Lambeta imalo je prošle godine odlične prinose soje i kukuruza, uprkos sušnoj godini i superćelijskoj oluju u julu. Milica kaže da je prinos soje bio dvije tone po hektaru, a kukuruza 11 tona.
„Mnogi ratari su kukali, imali loš rod i male prinose, ali naše gazdinstvo je dobro prošlo, zbog dobrog izbora NS sortimenta. Nijedna stabljika kukuruza nije bila povijena ni polegla“, istakla je Milica Lambeta.
Svako novo sjeme kukuruza i soje porodica Lambeta posije na oglednim poljima na svojim oranicama, i tako svake godine, da bi vidjeli kako se određene sorte ponašaju u njihovim uslovima.
„Iako su njive u Gajdobri prve klase a selo poznato po jako vodnoj zemlji, od toga, nažalost, nemamo korist. Veliki problem nam predstavlja što ne možemo da dođemo do vode i oranice se ne navodnjavaju. U Gajdobri ima puno kanala, ali su zarasli šibljem ili zatrpani smećem. Država bi morala da ih osposobi, ali i popravi puteve. Glavni put do njiva gotovo da i ne postoji. Imamo uglavnom novu mehanizaciju, koju uništavamo po lošem putu. Ujedno, velikim mašinama, kombajnima i traktorima, teško dolazimo do naših posjeda“, kazala je mlada poljoprivrednica.
Ukazala je da bi mladim ratarima trebalo izaći u susret prilikom izdavanja državnih oranica u zakup.
„Poznajem mlade ljude koji bi se oprobali u poljoprivredi, ali nemaju svoju zemlju. Trebalo bi takvima izdavati državne njive po povoljnijim uslovima. U redu su podsticaji koji se mogu dobiti po konkursnim linijama, ali podsticaje treba dati i onima koji nemaju zemlju a hoće da je obrađuju“, zaključila je mlada poljoprivrednica Milica Lambeta.
BONUS VIDEO:
Možda vas zanima
Razonoda
vremenska prognoza
Sarajevo
Banja luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Zenica
Prijedor
Pale
