Ranko usjevima po tradiciji koju njeguju Baraći daje sve što je potrebno, od sjetve do žetve. Žetva pšenice je upravo završena, urod je odličan, alio cijena je podbacila.
„Ja nisam veliki proizvođač pšenice i mene niska otkupna cijena koju nude mlinari toliko ne pogađa. U pitanju je nešto drugo. Nema logike, a i sramota je da jedan sladoled u kornetu košta koliko pet-šest kilograma pšenice. Ili da jedna kifla vrijedi više od dva kilograma žita, a pivo u limenci kao četiri kilograma hljebnog žita. Mi, manji proizvođači pšenicu sijemo iz tri razloga, da njive ne budu zakorovljene, da možemo izvesti plodored na njivama i da imamo slamu za stočnu prostirku“, rekao je Barać.
Ipak, po svim njegovim računicama kukuruz je na prvom mjestu. Još samo kad bi bilo više kiše.
„Visoke su temperature, bilo je nešto kiše, kukuruz se još nekako drži. Kad bi samo u julu pala još jedna dobra kiša, onda bih nakrivio šešir. Bilo bi kao u onoj staroj priči kada je neki čovjek govoreći o kukuruzu i kiši rekao, vi se svi molite za kišu do Ilindana, a ja ću sam poslije Ilindana“, rekao je uvijek nasmijani Ranko Barać.
Ranko zajedno sa rođakom Goranom redovno obilazi parcele, a crvenim slovom ide do Save. Tu odmori dušu, sastane se sa ljudima i uživa. Ponekad nešto i upeca, a komšije ga zadirkuju da on više motri na snaše nego na savske šarane, babuške i bucove.
Komentari (0)