Prvi brod na novoj redovnoj liniji, kontejnerski brod „Dubai Tower“, kapaciteta oko 1.740 TEU, isplovio je 15. avgusta iz kineske luke Ningbo-Džoušan prema Felikstouu u Velikoj Britaniji. Prema najavama, put dug oko 7.400 kilometara trebalo bi da pređe za 20 do 21 dan.

Arktički pomorski pravac predstavlja alternativu tradicionalnim rutama kroz Suecki kanal i oko Rta dobre nade, a njegovo intenzivnije korišćenje omogućeno je povlačenjem arktičkog leda.

Ekonomski analitičar Igor Gavran ocjenjuje da nova ruta može biti dobra vijest za globalnu trgovinu i lance snabdijevanja, ali da će njen efekat na BiH biti ograničen.

„BiH je daleko od dijelova Evrope do kojih ova ruta direktno dolazi, pa je potrebno još dosta vremena i troškova dok roba stigne iz neke udaljene evropske luke“, rekao je Gavran za „Nezavisne novine“.

Prema njegovim riječima, BiH je bliža lukama koje se tradicionalno koriste za snabdijevanje ovog dijela Evrope, uključujući grčke i jadranske luke, dok dodatni problem predstavlja zaostala saobraćajna, posebno željeznička infrastruktura.

„Morsku luku nemamo, ali ne mislim ni da će druge zemlje regiona imati mnogo više koristi. I njima je najpovoljnije robu primati iz bližih luka“, naveo je Gavran.

Ipak, postoji mogućnost da BiH određenu korist ostvari kroz izvoz domaćih proizvoda prema Dalekom istoku. Problem je, međutim, što domaća privreda trenutno nije dovoljno konkurentna u većini sektora, pišu Nezavisne novine. 

Nova ruta dio je kineskog koncepta „Polarni put svile“, a njen značaj raste u vrijeme poremećaja na tradicionalnim pomorskim pravcima. Kineski brodari testirali su ovu trasu početkom godine, kada je brod „Istanbul Bridge“ do Velike Britanije stigao za oko 20 dana.

Arktičkim putem je prošle godine prošlo dvadesetak teretnih brodova, a interesovanje za ovu rutu pokazuju i druge velike brodarske kompanije.