Iako zvanični sektorski pokazatelji i širi statistički podaci o kurirskim i poštanskim djelatnostima pokazuju snažan uzlet – sa ukupnim prometom koji je u posmatranom periodu dostigao impresivnih 386,4 miliona konvertibilnih maraka – nadležne državne i entitetske institucije u praksi nemaju ni jedinstven registar, ni pouzdan metodološki okvir, ni precizan mehanizam da tačno izmjere stvarnu ekonomsku vrijednost ovog tržišta, kao ni realne tržišne udjele ključnih aktera.

Iznenadno gašenje poslovanja jednog međunarodnog giganta stoga otkriva mnogo dublje strukturalne probleme koji se tiču ne samo puke ekonomske isplativosti, već i potpune institucionalne nevidljivosti i nespremnosti da se nadležni organi uhvate u koštac sa savremenim digitalnim trendovima i e-trgovinom.

Pored netransparentnih finansijskih tokova i činjenice da poreske uprave ne mogu jasno da izdvoje prihode od aplikativne dostave, posebno zabrinjavajući aspekt ovog rastućeg sektora jeste krajnje nesiguran radnopravni status hiljada dostavljača koji svakodnevno, bez obzira na vremenske uslove i sezonske ekstreme, uslužuju građane širom zemlje.

U nedostatku prilagođenih zakonskih rješenja, radnici su najčešće primorani da rade preko posredničkih kompanija ili takozvanih agregatora, čime se njihovo radno angažovanje direktno gura u duboku pravnu sivu zonu. Takav model posredovanja radnicima uskraćuje osnovna prava koja proizlaze iz radnog odnosa, poput stabilnih primanja, uredno uplaćenih doprinosa, zdravstvenog i penzijskog osiguranja, plaćenog bolovanja i godišnjeg odmora, ostavljajući ih potpuno nezaštićenim u slučaju povreda na radu.

Dodatni problem predstavlja i potpuna zavisnost radnika od digitalnih algoritama koji samostalno upravljaju raspodjelom poslova, radnim vremenom i vrednovanjem učinka, bez mogućnosti jasne žalbe ili zaštite.

Dok Evropska unija kroz svoju novu Direktivu o poboljšanju uslova rada putem digitalnih platformi već uvodi stroga pravila, transparentnost algoritama i obavezujuće zakonske pretpostavke radnog odnosa za ovakve radnike, domaće zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini i dalje tapka u mjestu.

Time se stvara raskorak između ubrzanog rasta tehnoloških platformi i zastarjelih pravnih okvira, ostavljajući armiju dostavljača prepuštenu potpuno neuređenom tržištu rada, piše Fena.