Da bi ovce bolje napredovale moraju jednom godišnje da se šišaju, ali problem je naći dobre majstore, jer ih u selu već odavno nema.

Zato Jovan mora da angažuje majstore iz Kovilja, a sve je manje i ljudi koji hoće da rade na jednoj ovakvoj farmi.

"Nisu u pitanju plate i novac. Tu ne pravimo pitanje, ali ne možete da nađete ljude. Razmišljali smo i da uvezemo radnike, ali ja nisam pristalica toga, pokušavam da budem patriota i da zapošljavam naše ljude, ali to je sve teže i teže“, kaže Vesin.

Majstori za šišanje ovaca iz Kovilja poznati su u čitavoj Srbiji, jer imaju mnogo posla. Naplaćuju 400 dinara (oko šest KM) po ošišanoj ovci, a kada je stado manje i cijena je viša.

"Nekad se to radilo ručnim makazama i imao si ih i po tri komada i ništa te ne može iznevjeriti. Ove električne sad mogu da se pregriju i da stanu ali je lakše. Ovce treba da se šišaju zbog vrućine, jer poslije slabo napreduju, šuga može da ih napadne ako se ne ošišaju, i bude problem. Zato se moraju šišati u ovo doba, nekad se to radilo i dva puta godišnje, ali toga više nema“, kaže Željko Kapicl.

Porodica Vesin ima stado od 350 ovaca, a planira da ga poveća na 400 grla i Jovan je već počeo da proširuje štalu i da gradi nove prostorije za čuvanje sena. Godišnje odgaji i do 600 jaganjaca, a trenutna cijena od 600 dinara po kilogramu je, kako kaže, povoljna.

Ovdje se plaše zaraznih bolesti slinavke i šapa i na svojoj farmi postavili su zato dezo barijere.

"Jedna košta 70.000 dinara (oko 1.100 KM), stavi se na put na ulasku u selo i to je malo novca, a može veliku štetu da nanese. I ovako nam je stočarstvo devastirano i ako nam ta bolest dođe onda je to kraj, nijedno grlo više neću držati“, kaže Vesin.

I ove godine sva ošišana vuna završiće na seoskoj deponiji, jer niko ne želi ni besplatno da je uzme, a nekad se koristila za pletenje i izradu džempera i vunenih čarapa, prenosi Pančevac.