Finansije su toliko digitalizovane da npr. u nordijskim državama za kupovinu nije potrebna gotovina. Dovoljno je sa sobom imati platnu karticu ili pametni telefon da biste nešto platili.

Upravo su nordijske zemlje na putu da ostvare budućnost bez gotovine, dok mnogi privredni subjekti u Bosni i Hercegovini još ne nude mogućnost kartičnog plaćanja.

Kada smo prošle godine pisali o ovom problemu, direktor Udruženja poslodavaca Federacije Bosne i Hercegovine Mario Nenadić je kao razlog zašto je to tako istakao nedovoljnu informiranost privrednih subjekata i to što im je omogućavanje kartičnog plaćanja veliki poslovni trošak.

Za Jasmina Marića, predsjednika asocijacije za internet trgovinu eComm, izostanak kartičnog plaćanja u mnogim domaćim firmama nije samo pitanje komfora za potrošače, već i snažan indikator strukturalnih problema koji smanjuju transparentnost i konkurentnost ekonomije.

Prema njegovim riječima, analizom razloga sporosti uvođenja bezgotovinskog plaćanja, s fokusom na visoke naknade i provizije, otkriva se zašto je izuzetno spora digitalizacija, za koju je podsjetio da je ključna u borbi protiv sive ekonomije.

Keš je i dalje kralj
Kako je istakao u razgovoru za Klix.ba, kada se pita brojne male, ali i srednje firme zašto ne omogućavaju bezgotovinsko plaćanje, najčešće odgovore da je razlog za to kombinacija percepcije visokih troškova i administrativne gnjavaže.

„Glavni razlog za to što i dalje veliki broj privrednih subjekata ne omogućava kartično plaćanje, tj. plaćanje preko terminala, jeste visoka cijena usluge. Mnogim malim radnjama, zanatlijama, pa i ugostiteljima, provizija koju moraju platiti banci za svaku transakciju predstavlja veliko opterećenje na ionako skromne marže“, ocijenio je.

Osim spomenutih troškova, ne smije se zanemariti ni faktor sive ekonomije. Transakcije u gotovini su daleko manje transparentne i stvaraju prostor za izbjegavanje fiskalizacije i prikaz realnog prometa. Iako je to za osudu, visokim naknadama za POS terminale indirektno se stimuliše zadržavanje gotovine kao primarnog sredstva plaćanja.

Puno prepreka i cjenovni jaz
Marić je ukazao da se problemi s visokim provizijama ne zaustavljaju samo na fizičkim terminalima. Digitalizacija internetske trgovine, koja je ključna za razvoj e-commercea, takođe trpi zbog tih prepreka.

„Ako pogledate onlajn trgovinu, vidjećete da je ogroman dio prometa i dalje preko plaćanja pouzećem (Cash-on-Delivery). To je direktna posljedica nepovjerenja, ali i visokih naknada koje se naplaćuju za integraciju i obradu onlajn kartičnih transakcija. Dok na razvijenim tržištima postoji eksponencijalan rast bezgotovinskih onlajn plaćanja, naši trgovci su primorani i dalje plaćati visoke bankarske naknade, ali i logističke troškove za obradu keša“, naglasio je.

Smatra da je centralni problem digitalizacije u Bosni i Hercegovini u cijenama korištenja POS terminala, koje su u značajnoj disproporciji u odnosu na zemlje okruženja i Evropsku uniju.

Provizije za kartično plaćanje u Bosni i Hercegovini su nerijetko u rasponu od 1,5 do čak 3,5 odsto po transakciji, uz dodatne fiksne mjesečne naknade. Poređenja radi, u većini zemalja EU je regulativom ograničeno na 0,3 odsto za kreditne i 0,2 odsto za debitne kartice.

„Ključno je pitanje koliko firme plaćaju za korištenje terminala u Bosni i Hercegovini, a koliko u regiji i ostatku Evrope. Dok je EU snažnom regulativom osigurala niske provizije, u Bosni i Hercegovini, ali i u nekim zemljama regiona poput Srbije i Hrvatske, provizije su znatno više. To stavlja domaće biznise u neravnopravan položaj, posebno e-commerce segment koji posluje na globalnom tržištu“, obrazložio je Marić.

Zašto su cijene u BiH „paprene“
Naveo je nekoliko razloga za visoke provizije – malo tržište, nedostatak snažne konkurencije i nepostojanje moderne regulative. Dodatno, na troškove poslovanja banaka, koji se prenose na privredu, utiče i neizvjesnost oko poreznih obaveza.

„Zašto su cijene u Bosni i Hercegovini za korištenje terminala takve kakve jesu? Nedostatak jasne i moderne regulative je ključan, ali situaciju dodatno komplikuje i spor između banaka i Uprave za indirektno oporezivanje (UIO)“, naglasio je.

UIO je 2023. prvi put bankama obračunao PDV na transakcije preko platnih kartica, što je rezultiralo uplatama od 43 miliona KM, a ukupan spor oko naplate PDV-a iznosi skoro 100 miliona KM. Banke osporavaju tu obavezu pred Sudom BiH.

„Ova situacija stvara pravnu nesigurnost i rizik za bankarski sektor. Ako PDV ostane na snazi, dodatni troškovi bi mogli dovesti do još većih naknada i provizija za POS terminale i onlajn plaćanja. Dok god nemamo jasnu regulativu, i banke i privreda ostaju u neizvjesnosti“, upozorio je.

Regulacija kao štit
Marić smatra da nedostatak volje firmi da omoguće kartično plaćanje nije posljedica tehnološke zaostalosti, već ekonomske računice i loše regulative. Dok su naknade nekoliko puta veće nego u EU, gotovina će ostati „jeftinija“ opcija za male i srednje biznise.

Ovakva praksa održava sivu ekonomiju, smanjuje transparentnost tokova novca, usporava modernizaciju i čini domaće firme manje konkurentnim.